Блог

Како су стари писци, граматичари и лексикографи од XVI до XIX века називали србски језик? Овај текст доноси преглед више од четрдесет историјских речника, граматика и других штампаних дела у којима се за исти језички простор користи назив „илирски“, уз упућивање на дигиталне архиве и оригинална издања. Поред библиографског прегледа, представљени су и историјски извори и савремена археогенетска истраживања која аутор доводи у везу са питањем порекла становништва Балкана и развојем назива језика кроз векове.

Средином XIX века појавио се натпис Јеракле Склабенс или Херакле Словен на необичном, данас изгубљеном предмету.

Ове године Друштво „Петрус“ из Забреге обележава значајан јубилеј – двадесет година непрекидног рада на истраживању, очувању и представљању културно-историјског наслеђа Петрушког властелинства и Црничког краја. Током две деценије постојања, чланови удружења посветили су се прикупљању и очувању сведочанстава прошлости овог дела Поморавља. Од археолошких истраживања и документовања старина, до неговања народне традиције, обичаја и

Попис српског живља у селу Козица 1908. Године сачињен од Стевана о. Гајовића Пише : Стеван Гајевић, економиста, писац и политичар из Подгорице, љубитељ историје 1. Откриће и значај документа Попис српског живља у селу Козица, састављен 3. октобра 1908. године, откривен је 2020. године у архиви Манастира Свете Тројице код Пљеваља, а текст пописа

Преносимо песму о илирској краљици Теути, коју нам је послала наша читатељка и гледатељка Вера Ракчевић. Овим путем јој упућујемо искрену захвалност, као и свима вама који својим прилозима, идејама и подршком доприносите да Огњило буде заједничко место истраживања и чувања наше прошлости. Теута, краљица илирска Још и данасОна иста река и водопадИ иста она

Пише : Стеван Гајевић, економиста, писац и политичар из Подгорице, љубитељ историје Медаљон Светог Димитрија из Козника Налаз, иконографија, симболика и савремена обнова једног средњовјековног знамења Медаљони са ликовима светитеља представљају посебан и слојевит сегмент средњовјековне хришћанске материјалне културе. Они нису били тек украсни предмети, већ носиоци завјетне, заштитне и идентитетске функције, дубоко укоријењене у