Шта се знало крајем 19. века, а данас се више не сме рећи Крај 19. и почетак 20. века био је доба у којем је школска наука имала мало више достојанства: називала је ствари оним именом које је одговарало историјској стварности. У школским атласима штампаним 1899. и 1903. године, поред Краљевине Србије и Краљевине Црне […]
Како је наука „заборавила“ српске земље Read More »
Иако нисмо покретачи ове петиције, сматрамо важним да је подржимо. Свесни смо да једна петиција не може сама по себи променити дубоко укорењен систем тумачења историје, нити може одмах наметнути нови приступ у академском простору. Ипак, она има једну вредност коју не треба потцењивати: показује да постоји значајан број људи који размишљају својом главом, који
Огњило подржава петицију за преиспитивање историјских контраверзи српске прошлости Read More »
Да ли је могуће да је наша домаћа мачка први пут пришла човеку баш на нашим просторима? Ово питање звучи неочекивано, јер смо сви учили да су мачке припитомили древни Египћани, а да су их касније Римљани раширили по континенту. Међутим, већ дуже се знада то није тачно – откривени су археолошки налази стари неколико
На локалитету Градиште у Иђошу код Кикинде, археолози су пре неколико година открили предмет који, по нашем мишљењу није изазвао довољну пажњу – мало, квадратно дугме израђено од шкољке. Његова старост процењена је на око 7000 година, што га сврстава у рани неолит и у оквир винчанске културе. Управо овај налаз чини га вероватно најстаријим
Археогенетика је последњих деценија постала један од најмоћнијих алата за разумевање али још више за манипулацију са прошлости. Из старих костију и зуба, захваљујући новим техникама издвајања ДНК, стижу подаци који отварају могућност да реконструишемо нешто што се до сада није могло знати, али је као и у многим другим научним областима и овде предубеђење
Предубеђење или наука: критичко читање археогенетских студија Read More »
Генетичар Миодраг Грбић на почетку јављања уживо у емисији „Дан уживо“ на телевизији Н1, емитованој 30. јула 2025. рекао је између осталог да је његово истраживање доказало да смо ми староседеоци. Наводи и да нема генетске разлике између многих народа са Балкана. Снимак смо направили снимањем екрана телевизора и можете га погледати на нашем тик-току
Званична генетика потврђује наша истраживања Read More »
Милош Црњански је почео студије историје и филозофије у Бечу, а завршио их је на Универзитету у Београду, где је дипломирао. Дакле, имао је звање дипломираног историчара и философа. Његово историјско знање је било широко и дубоко, и користио га је као писац, есејиста, публициста и дипломата, али и као истраживач – барем у неким
Трагови Срба у Британији – Поглед Милоша Црњанског Read More »
Пише Марко Хубер истраживач До сада смо више пута помињали претапање Јарила у празновање Ђурђевдана, као и дубоке митске везе између Јарила и Херкулових предања. Наравно сви поштујемо Светог Ђорђа и његов хришћански аспекат, житије овог ратника светитеља, али смо свесни и дубоких праисторијских корена који стоје иза обичаја и целе матрице веровања у Срба.
Јарило и Ђурђевдан: Заборављени корени Read More »
Име СРБИ и од њега изведена лична имена, презимена, деоними и топоними Пише Александар Митић историчар Нова књига филолога Михаила Јелића који живи и ради у Немачкој, под називом Име Срби и од њега изведена лична имена, презимена, деоними и топоними, иако скромног обима (око 160 страна у А5 формату) по садржини и значају спада
Приказ књиге „Име Срби“ Read More »
