Српски језик чува много више од речи којима се свакодневно служимо. У њему су остали трагови старих представа, односа у заједници и начина на који су наши преци разумевали свет. Колико тог наслеђа данас препознајемо? Може ли нам проучавање речи и имена помоћи да поставимо нова питања о прошлости?
О томе разговарамо са Душаном Лазаревићем, истраживачем језика, аутором књига и покретачем канала Србионик. Од значења речи „богат“ и „просвета“, разговор нас води до српског имена, топонима у Грчкој и назива Олимпа. Посебну целину чини прича о играма, такмичењу, соколским слетовима и саборности.
Пређи на део текста:
Језик као пут до памћења
Лазаревић свој рад представља кроз три повезане области. Прва се бави односом значења речи и живота заједнице. Друга истражује топониме, односно имена места, планина и других географских појмова. Трећа прати порекло речи и пореди српски са другим језицима, нарочито грчким.
На почетку разговора објашњава и разлику између семантике и етимологије. Семантика проучава значење речи, а етимологија њихово порекло. За њега су та два питања нераздвојна. Важно је шта реч данас означава, али и каква се старија представа у њој сачувала.
Из тог угла језик постаје полазиште за разговор о колективном памћењу. Речи нас враћају ономе што смо наследили, чак и када о том наслеђу више не размишљамо. Зато се у емисији стално сусрећу језичка питања и питања идентитета.
Богатство, просвета и образовање
Шта данас подразумевамо када кажемо да је неко богат? Најчешће помислимо на новац и имовину. Лазаревић пажњу усмерава на основу „бог“ у речи „богат“. Тако отвара питање односа материјалног богатства и духовних вредности.
Слично питање поставља уз речи „просвета“ и „образовање“. У разговору се повезују светлост, свет и просвећивање, а затим образ и образовање. Да ли је циљ учења само стицање занимања и положаја? Или образовање подразумева и обликовање човека који чува свој образ?
Ови примери дају тон читавој емисији. Речи нису издвојене из живота. Оне постају повод да преиспитамо своје навике, приоритете и однос према заједници.
Од имена Срби до саборности
Једна од средишњих тема је порекло српског имена. Лазаревић излаже своје тумачење кроз више повезаних основа. Разматра сазвучја са речима „сребро“ и „срп“, као и везе са сабором, сабирањем, сабратом и саборцем.
У тој целини нарочито се издваја саборност. Реч је о односу појединца и заједнице, заједничком деловању и способности људи да се окупе око истог циља. Питање српског имена тако прераста у питање начина живота.
Разговор се затим враћа речи „памет“ и њеној вези са памћењем. Може ли заједница добро разумети своју садашњост ако заборавља прошлост? То је једно од питања које саговорник оставља гледаоцима.
Имена места као археологија језика
Душан Лазаревић топономастику описује као својеврсну „археологију језика“. Имена места могу преживети смене становништва, промене држава и нестанак старих обичаја. Зато су важан део његовог истраживања језичког наслеђа.
Посебну пажњу посвећује простору данашње Грчке. У разговору помиње радове Макса Фасмера и старија истраживања словенских топонима. Издваја називе попут Тополе, Блаца и Орахова, као и места чија имена повезује са српским именом. Међу њима је и Сервија.
Овде се отвара и питање преименовања места. Шта се губи када стари назив нестане са карте? И како се његово памћење може сачувати у књигама, путописима и говору становништва? За шири контекст ове теме погледајте и наш приказ књиге „Срби у Грчкој“.
Атина, Олимп и стари језички слојеви
Поред мањих места, у емисији се помињу и велики називи античког света: Атина и Олимп. Најдетаљније је изложен пример Олимпа. Лазаревић полази од грчког изговора, издваја основу имена и чита је у обрнутом смеру. Тако је повезује са обликом „било“ и значењем беле боје.
Уз језички пример наводи и изглед планине, коју описује као белу чак и током лета. Тај поступак представља део његовог ширег начина поређења имена, значења и особина предела. Ова целина показује зашто су важни старији језички слојеви. Питање није само како неко име звучи данас. Важно је и шта је могло да значи пре него што је добило облик у којем га познајемо.
Олимпијске игре: игра или такмичење?
Из приче о Олимпу разговор прелази на назив олимпијских игара. У средишту је грчки израз „агон“ и разлика између игре, борбе и такмичења. Лазаревић пореди тај израз са огњем, жаром борбе и речима „наг“, „нагао“ и „нагон“.
Помиње и нагост античких такмичара, као и значење грчке речи из које потиче назив гимнастике. Ове примере повезује у целину која прати његову етимолошку анализу. Пун ток образложења можете чути у емисији.
Најзанимљивије питање, међутим, долази после језичких поређења. Олимпијске игре, иако се тако зову нису игре него такмичење! А како је онда језички смисао преживео толике векове ако није био део народног памћења?
Дечја игра, соколски слетови и саборност
Разлику између игре и такмичења саговорник приближава примерима из детињства. Деца могу да граде кућицу, праве шатор или заједно осмишљавају игру. Тада не мора бити победника и поражених. Радост произлази из онога што су заједно створили.
У наставку се задржавамо на соколским слетовима. Усклађени покрети, заједничке вежбе и колективно умеће приказују другачији однос појединца и целине. Лазаревић у њима препознаје израз саборности и преношења знања кроз заједнички рад.
Разговор се допуњује и примером народног кола. У њему сваки учесник има своје место, али игра постоји кроз повезаност свих. Тако се завршни део емисије враћа њеном почетку: речима, памћењу и вредностима које заједница предаје новим нараштајима.
Погледајте целу емисију
Погледајте разговор „Шта нам СРПСКИ ЈЕЗИК открива о нашој прошлости? — Душан Лазаревић“. У емисији су језички примери изложени опширније, уз додатна објашњења и питања. Послушајте цело образложење и поделите своја запажања.
Погледајте и целу плејлисту са свим заједничким емисијама Огњила са Душаном Лазаревићем.
Запратите Србионик
Душан Лазаревић је аутор више књига и покретач канала Србионик. Његов рад повезује порекло речи, топонимију и питања културног памћења. У разговору су представљене књиге „Како разумети Србина у себи“, „Најважнији србоними Грчке“ и „Моравац Грка Зорбе“. Уколико желите да их наручите од аутора кликните на повезнице на сликама корица.
Запратите канал Србионик и погледајте његова друга језичка истраживања. Коју реч, име или обичај бисте желели да у наредној емисији размотримо из језичког и историјског угла? Пишите нам своје предлоге на мејл knjige@ognjilo.com.
