Nezapisani – Aleksandar Paunović

Knjiga Nezapisani, bez imena i groba u pretprodaji (šaljemo nakon 14. septembra)

Istorija pamti vladare, vojskovođe i velika imena, ali iza njih ostaju hiljade ljudi o kojima ne znamo gotovo ništa. Njihova imena nisu ušla u letopise, ne znamo gde su sahranjeni, niti je ostao zapis o njihovom životu. Ipak, upravo su ti bezimeni ljudi branili gradove i tvrđave, čuvali svoje porodice i narod i podnosili najveći teret vremena u kojem su živeli.

Knjiga „Nezapisani, bez imena i groba“ Aleksandra I. Paunovića smeštena je u poslednje decenije postojanja Srpske despotovine, u vreme sve snažnijeg osmanskog prodora i borbe za opstanak srpske srednjovekovne države. Istorijska pozornica priče je Maglič, tvrđava nad Ibrom, ali u središtu pripovedanja nisu velike istorijske ličnosti, već njeni branioci i obični ljudi uvučeni u događaje koji daleko prevazilaze njihove pojedinačne živote.

Kroz Teodosija, Marka, Obrada i druge junake pratimo svet u kojem se rat ne svodi na bitke, datume i kretanje vojski. On znači zbegove, rastanke sa porodicom, strah od onoga što dolazi i odluku da se ostane na mestu koje možda nije moguće odbraniti. Upravo kroz sudbinu običnog čoveka roman pokušava da približi vreme u kojem se Srpska despotovina nalazila pred nestankom.

Posebno mesto u priči pripada samom Magliču. On nije samo kulisa istorijskih događaja, već postepeno postaje jedan od njihovih nemih svedoka — kameni trag jednog nestalog sveta. Njegove zidine ostaju i onda kada više nema ljudi koji bi mogli da ispričaju ko ih je branio i šta se među njima dogodilo.

„Nezapisani, bez imena i groba“ posvećen je upravo takvim ljudima — onima čija imena ne znamo, čije grobove ne možemo da pronađemo i čije pojedinačne sudbine istorija nije zabeležila. Kroz književnu priču o braniocima Magliča, knjiga pokušava da vrati lice i glas jednom malom delu tog bezimenog mnoštva koje je takođe stvaralo istoriju.

Format A5 – 14 × 21 cm, 240 strana, meki povez. Težina jedne knjige oko 350 g.