Незаписани, без имена и гроба смешта читаоца у последње деценије Српске деспотовине. Историјска позорница романа Александра И. Пауновића је Маглич, тврђава над Ибром, али у средишту приповедања нису владари и војсковође, већ обични људи који покушавају да сачувају породицу, завичај и достојанство.
Кроз Теодосија, Марка, Обрада и друге јунаке рат се приказује као искуство збегова, растанака, страха и тешких одлука. Пред све снажнијим османским продором, браниоци се суочавају са питањем останка на месту које можда није могуће одбранити. Велики историјски догађаји тако добијају људску меру.
Посебно место у причи припада самом Магличу. Његове зидине нису само кулиса, већ неми сведок света чији су многи становници остали без записа о животу и без познатог гроба. Тврђава остаје и онда када више нема оних који би могли да испричају ко ју је бранио.
Александар И. Пауновић је мастер историчар и архивиста из Краљева, посвећен српском средњем веку, локалној историји и културном наслеђу. „Незаписани“ су његов књижевни првенац. Издање из 2026. године илустровано је радовима Весне Миросавић и Александра Пауновића.
Роман је посвећен управо том безименом мноштву. Књижевном причом о браниоцима Маглича настоји да врати лице и глас људима који су такође стварали историју. Намењен је читаоцима историјске прозе и онима које занима свакодневни живот у сенци нестанка средњовековне српске државе.
