Незаписани – Александар Пауновић

Књига Незаписани, без имена и гроба у претпродаји (шаљемо након 14. септембра)

Историја памти владаре, војсковође и велика имена, али иза њих остају хиљаде људи о којима не знамо готово ништа. Њихова имена нису ушла у летописе, не знамо где су сахрањени, нити је остао запис о њиховом животу. Ипак, управо су ти безимени људи бранили градове и тврђаве, чували своје породице и народ и подносили највећи терет времена у којем су живели.

Књига „Незаписани, без имена и гроба“ Александра И. Пауновића смештена је у последње деценије постојања Српске деспотовине, у време све снажнијег османског продора и борбе за опстанак српске средњовековне државе. Историјска позорница приче је Маглич, тврђава над Ибром, али у средишту приповедања нису велике историјске личности, већ њени браниоци и обични људи увучени у догађаје који далеко превазилазе њихове појединачне животе.

Кроз Теодосија, Марка, Обрада и друге јунаке пратимо свет у којем се рат не своди на битке, датуме и кретање војски. Он значи збегове, растанке са породицом, страх од онога што долази и одлуку да се остане на месту које можда није могуће одбранити. Управо кроз судбину обичног човека роман покушава да приближи време у којем се Српска деспотовина налазила пред нестанком.

Посебно место у причи припада самом Магличу. Он није само кулиса историјских догађаја, већ постепено постаје један од њихових немих сведока — камени траг једног несталог света. Његове зидине остају и онда када више нема људи који би могли да испричају ко их је бранио и шта се међу њима догодило.

„Незаписани, без имена и гроба“ посвећен је управо таквим људима — онима чија имена не знамо, чије гробове не можемо да пронађемо и чије појединачне судбине историја није забележила. Кроз књижевну причу о браниоцима Маглича, књига покушава да врати лице и глас једном малом делу тог безименог мноштва које је такође стварало историју.

Формат А5 – 14 × 21 cm, 240 страна, меки повез. Тежина једне књиге око 350 г.