Nezapisani, bez imena i groba smešta čitaoca u poslednje decenije Srpske despotovine. Istorijska pozornica romana Aleksandra I. Paunovića je Maglič, tvrđava nad Ibrom, ali u središtu pripovedanja nisu vladari i vojskovođe, već obični ljudi koji pokušavaju da sačuvaju porodicu, zavičaj i dostojanstvo.
Kroz Teodosija, Marka, Obrada i druge junake rat se prikazuje kao iskustvo zbegova, rastanaka, straha i teških odluka. Pred sve snažnijim osmanskim prodorom, branioci se suočavaju sa pitanjem ostanka na mestu koje možda nije moguće odbraniti. Veliki istorijski događaji tako dobijaju ljudsku meru.
Posebno mesto u priči pripada samom Magliču. Njegove zidine nisu samo kulisa, već nemi svedok sveta čiji su mnogi stanovnici ostali bez zapisa o životu i bez poznatog groba. Tvrđava ostaje i onda kada više nema onih koji bi mogli da ispričaju ko ju je branio.
Aleksandar I. Paunović je master istoričar i arhivista iz Kraljeva, posvećen srpskom srednjem veku, lokalnoj istoriji i kulturnom nasleđu. „Nezapisani“ su njegov književni prvenac. Izdanje iz 2026. godine ilustrovano je radovima Vesne Mirosavić i Aleksandra Paunovića.
Roman je posvećen upravo tom bezimenom mnoštvu. Književnom pričom o braniocima Magliča nastoji da vrati lice i glas ljudima koji su takođe stvarali istoriju. Namenjen je čitaocima istorijske proze i onima koje zanima svakodnevni život u senci nestanka srednjovekovne srpske države.
