Празник на Авали поново представља дело Павла Стаматовића, свештеника, просветитеља, писца и истраживача прве половине XIX века. Његов спев „Праздник на Авали“, објављиван у наставцима у алманаху „Сербска пчела“ од 1839. до 1841. године, повезује родољубиву поезију са историјом, предањем и представама о српском простору.
Авала је у средишту песме као место симболичног сабрања. Са њених висова песник обухвата различите српске земље и области, независно од тадашњих државних граница. Градови, реке, планине и друга места образују поетску географију света каквим га је видео образовани српски родољуб свога времена.
Стаматовић прошлост чита кроз топониме, лична имена, обичаје и митолошке појмове. У истој слици народног памћења појављују се старословенска божанства, библијско предање, хришћански светитељи и личности српске историје. Зато дело може да се чита и као песничка прича и као сведочанство о начину истраживања прошлости у XIX веку.
Издање је приредио Марко Хубер, а текст је преведен тј прилагођен савременом српском језику. Књигу отварају предговор Радована Дамјановића о Стаматовићевој претпостављеној библиотеци и предговор приређивача о његовом животу и раду. Четири певања прате речник имена и упоредни приказ верзија Химне Светом Сави.
Ново издање садржи опширан предговор о Стаматовићевом животу, раду и погледу на српску прошлост. Намењено је читаоцима које занимају стара српска књижевност, историјска географија и народно наслеђе.
