Миша Јовановић (1970.) је српски педагог и учитељ филозофије. Дипломирао филозофију на Сорбони. Живи и ради у Француској. Бави се изучавањем и учењем напамет Светог Писма по Православном систему. Објавио је до сада четири књиге, аутор је више студија, текстова и скрипти.
Писао је за три броја Огњила (од 5 досадашњих) текстове у којима је на јединствен начин анализирао православну филозофију, митологију и херметизам старих текстова.
У овој емисији дотичемо се разних тема од лавиринта и његове симболике до самог јеванђеља и како га научити напамет. Захваљујемо се ресторану Патрики на Дорћолу, где је снимљен овај разговор.
Лавиринт, Аријаднина нит и коло
Лавиринт у овом разговору није само грађевина из древног мита. Он је и слика човекове мисли, лутања и трагања за излазом. Миша повезује причу о Тезеју и Минотауру са Аријаднином нити, која представља усмерену, повезану мисао. Појединачна нит је слаба, али исплетена мрежа добија снагу — као што повезано знање омогућава да разумемо оно што нам је раније било скривено.
Из лавиринта прича прелази у коло. Покрети игре чувају сећање на пређени пут, а заједничка игра повезује учеснике у целину. У разговору се појављује и стари француски плес „ла Буре“, чије покрете и назив Миша пореди са лавиринтом и нашим колом. Тако мит, игра и усмено предање постају различити начини преношења памћења.
Јеванђеље, симболи и уметност памћења
Важан део емисије посвећен је читању јеванђеља кроз више слојева значења. Миша полази од појединих речи, имена и поступака, па их повезује са древним симболима. Разговор нас води од загонетке Сфинге и питања „Ко си ти?“ до Пенелопиног ткања као слике стварања приче. Тиме се отвара и питање шта смо из старог наслеђа сачували, а шта више не препознајемо.
На конкретном примеру показује и свој приступ учењу Светог писма напамет. Молитва „Оче наш“ служи као ослонац за распоређивање и повезивање јеванђељских целина. Памћење се ослања на смисао, слику и покрет, а не само на понављање речи. Циљ је да научени текст постане средство разумевања себе и света.
Миша Јовановић у зборницима Огњило
Теме из разговора настављају се у Мишиним радовима објављеним у првом, другом и четвртом зборнику Огњило. Сваки од њих отвара другу страну исте приче о симболима, предању и пажљивом читању старих текстова.
Огњило 1 — Скривени календар у Јеванђељима и српски дневни распоред
Први рад истражује календарску симболику Јеванђеља по Јовану. Миша разматра годишња доба, Велики пост, Божић и значење часова који се помињу у тексту. Посебну пажњу посвећује Натанаелу, симболици вида и вези са Видовданом. Календар и дневни распоред овде отварају питање места српског предања у дубљем слоју јеванђељске приче.
Огњило 2 — Метаморфоза симболике лавиринта и функција свезнајућег сведока у српској култури
Други рад повезује лавиринт, Минотаура, Аријаднину нит и коло са усменим предањем и српском православном културом. У средишту су мисао као исплетена мрежа и игра као памћење пута ослобођења. Студија разматра и симболе жетве, ока и бунара, као и улогу сведока који памти и преноси знање заједнице.
Огњило 4 — Загонетке о Јеванђељу по Јовану: Паралитичар из 5. поглавља
У четвртом зборнику Миша се усредсређује на исцељење раслабљеног из Витезде. Зашто човек нема име, зашто се помиње тридесет осам година болести и шта значе вода, анђео и ношење постеље? Рад је обликован као позив читаоцу да испита текст. Понуђено тумачење повезује безименог болесника са арханђелом Гаврилом, Благовестима и смислом милосрђа.
Погледајте цео разговор
Погледајте целу емисију са Мишом Јовановићем на каналу Огњило. У њој су ове теме повезане са низом примера који се не могу свести на кратак опис.
