Шта се знало крајем 19. века, а данас се више не сме рећи
Крај 19. и почетак 20. века био је доба у којем је школска наука имала мало више достојанства: називала је ствари оним именом које је одговарало историјској стварности. У школским атласима штампаним 1899. и 1903. године, поред Краљевине Србије и Краљевине Црне Горе, наведен је читав низ земаља у којима су Срби чинили претежно или значајно становништво. Те земље су у наставном програму недвосмислено називане „српским земљама“. Не као политички пројекат, не као идеологија, него као опис чињенице: простора у којима живи исти народ, истог језика, култа, игре, обичаја и памћења.
Уводни текст из самог школског уџбеника:
Осим Краљевине Србије има и других земаља у којима живе Срби. Те земље у којима Срби живе, зову се Српске земље. У њима живе Срби. који исто тако говоре српски, играју у колу и имају исте обичаје као и ми у Краљевини Србији. Некада су све те земље биле скупа заједно и чиниле једну велику српску државу. Од те некадање велике српске државе сада су само Краљевина Србија и Црна Гора слободне и независне државе, а остале су још под управом туђинаца. Тако под управом Аустро-Угарске царевине су ове српске земље: Банат, Бачка, Срем, Славонија, Хрватска, Истра, Далмација, Босна и Херцеговина. Старом Србијом и Маћедонијом управљају Турци, а Видинском и Средачком облашћу управљају Бугари. Ми ћемо сад да изучимо у кратко поједине српске земље.
И управо је у томе суштина: крај 19. века није био доба у којем је неко „конструисао“ српске земље — напротив, то је био период у којем се још увек памтило оно што се у научним круговима подразумијевало. Памтило се да су Срби живели, говорили, славили и сахрањивали своје претке на огромном простору. Памтило се и да су та подручја вековима била политички раздељена, али етнички повезана. Управо то памћење било је основа школског програма.
Данас је ситуација супротна, иако су Срби успешно обрисани из многих српских земаља, то никако не значи да се може мењати прошлост, а нажалост управо наша наука врло често учествује у промени прошлости па се сузбијају или отворено фалсификују теме које приказују Србе ван данашње Србије, српска прошлост приписује се другима на територијама које су данас под управом других нација и држава.
Прилажемо и трећи атлас, аутора Пропфесора Драгутина Дерока из 1911. који има мање садржаја али зато има обојене мапе, и показује да промене које су карактерисале период преласка из 19. у 20. век нису (одмах) довеле до промене у ставовима науке.
Сва три атласа можете преузети у пдф-у кликом на сличицу насловне стране:
