Šta se znalo krajem 19. veka, a danas se više ne sme reći
Kraj 19. i početak 20. veka bio je doba u kojem je školska nauka imala malo više dostojanstva: nazivala je stvari onim imenom koje je odgovaralo istorijskoj stvarnosti. U školskim atlasima štampanim 1899. i 1903. godine, pored Kraljevine Srbije i Kraljevine Crne Gore, naveden je čitav niz zemalja u kojima su Srbi činili pretežno ili značajno stanovništvo. Te zemlje su u nastavnom programu nedvosmisleno nazivane „srpskim zemljama“. Ne kao politički projekat, ne kao ideologija, nego kao opis činjenice: prostora u kojima živi isti narod, istog jezika, kulta, igre, običaja i pamćenja.
Uvodni tekst iz samog školskog udžbenika:
Osim Kraljevine Srbije ima i drugih zemalja u kojima žive Srbi. Te zemlje u kojima Srbi žive, zovu se Srpske zemlje. U njima žive Srbi. koji isto tako govore srpski, igraju u kolu i imaju iste običaje kao i mi u Kraljevini Srbiji. Nekada su sve te zemlje bile skupa zajedno i činile jednu veliku srpsku državu. Od te nekadanje velike srpske države sada su samo Kraljevina Srbija i Crna Gora slobodne i nezavisne države, a ostale su još pod upravom tuđinaca. Tako pod upravom Austro-Ugarske carevine su ove srpske zemlje: Banat, Bačka, Srem, Slavonija, Hrvatska, Istra, Dalmacija, Bosna i Hercegovina. Starom Srbijom i Maćedonijom upravljaju Turci, a Vidinskom i Sredačkom oblašću upravljaju Bugari. Mi ćemo sad da izučimo u kratko pojedine srpske zemlje.
I upravo je u tome suština: kraj 19. veka nije bio doba u kojem je neko „konstruisao“ srpske zemlje — naprotiv, to je bio period u kojem se još uvek pamtilo ono što se u naučnim krugovima podrazumijevalo. Pamtilo se da su Srbi živeli, govorili, slavili i sahranjivali svoje pretke na ogromnom prostoru. Pamtilo se i da su ta područja vekovima bila politički razdeljena, ali etnički povezana. Upravo to pamćenje bilo je osnova školskog programa.
Danas je situacija suprotna, iako su Srbi uspešno obrisani iz mnogih srpskih zemalja, to nikako ne znači da se može menjati prošlost, a nažalost upravo naša nauka vrlo često učestvuje u promeni prošlosti pa se suzbijaju ili otvoreno falsifikuju teme koje prikazuju Srbe van današnje Srbije, srpska prošlost pripisuje se drugima na teritorijama koje su danas pod upravom drugih nacija i država.
Prilažemo i treći atlas, autora Propfesora Dragutina Deroka iz 1911. koji ima manje sadržaja ali zato ima obojene mape, i pokazuje da promene koje su karakterisale period prelaska iz 19. u 20. vek nisu (odmah) dovele do promene u stavovima nauke.
Sva tri atlasa možete preuzeti u pdf-u klikom na sličicu naslovne strane:
