Четврти број зборника „Огњило“, објављен на Сретење 7532. (2024) године, посвећен је теми „Срби и хришћанство“. Кроз радове историчара, истраживача и публициста разматрају се најстарија предања о ширењу хришћанства, историја црквених средишта, живот и наслеђе српских светитеља, као и сложени односи који су обликовали верски живот српског народа.
Хришћанство је током векова постало један од најважнијих чинилаца српског културног и историјског идентитета. Његов утицај препознаје се у средњовековној државности, законодавству, књижевности, уметности, народним обичајима и предањима.
Међутим, историја хришћанства на просторима на којима су живели Срби отвара и бројна питања. Колико далеко у прошлост сежу предања о апостолским мисијама? Каква је била улога раних црквених средишта на Балкану? Шта нам историјски извори говоре о светитељима, црквеној самосталности и верским сукобима?
Управо тим питањима посвећен је четврти број „Огњила“, који окупља радове различитих приступа, од анализе писаних извора и народних предања до истраживања црквене историје, језика и културног наслеђа.
Апостоли и почеци хришћанства код Срба
Историчар Александар Митић у раду „Писани извори и предања о апостолима код Срба“ истражује средњовековне записе, летописе, родослове и народна предања која говоре о најранијем ширењу хришћанства.
Разматрају се предања о апостолима Павлу, Андреју, Титу и Андронику, као и њиховој повезаности са Балканом, Панонијом и старим црквеним средиштима. Аутор разматра и податке из руских летописа, српских родослова и других историјских извора, износећи своје тумачење почетака хришћанства међу Србима.
Јово Бајић у раду „Солинска Апостолска црква“ обрађује историју ранохришћанске цркве у Солину и њен значај у историјским и црквеним предањима.
Истраживач Дејан Цакић пише о „Архиепископији Првог Иустинијана“, разматрајући њено место у историји балканског хришћанства и питање њене повезаности са каснијом српском црквеном организацијом.
Ову тематску целину допуњује текст Светог владике Николаја Велимировића „Добровољци“, који доноси његово виђење ширења хришћанства.
Свети Ахилије Моравски и светитељи Старе Србије
Посебно место у зборнику заузимају радови посвећени светитељима чије је поштовање дубоко укорењено у српском духовном и културном наслеђу.
Марко Хубер у обимном раду „Свети Ахилије Моравски“ истражује историјске изворе, предања и споменике повезане са овим светитељем. Посебна пажња посвећена је његовом поштовању на простору централног Балкана, као и црквама и манастирима који носе његово име. Аутор разматра и питање поистовећивања Светог Ахилија Моравског са Светим Ахилијем Лариским, настојећи да кроз историјску грађу осветли различита тумачења светитељевог порекла и деловања.
Милан Николајевић у раду „Часна четворка Старе Србије“ представља четворицу светитеља Старе Србије. Њихово деловање оставило је дубок траг у православној традицији: Светог Јована Рилског, Светог Прохора Пчињског, Светог Гаврила Лесновског и Светог Јоакима Осоговског. Кроз њихова житија, предања и манастирско наслеђе, читалац се упознаје са духовним животом Старе Србије и значајем ових светитеља у времену које је претходило Светом Сави.
Свети Сава – духовник, законодавац и просветитељ
Личности Светог Саве посвећена су два рада која овом значајном раздобљу српске историје приступају из различитих углова.
Раде Јанковић у раду „Свети Сава српски“ разматра његову улогу не само као првог српског архиепископа, већ и као законодавца, просветитеља и једног од утемељивача средњовековних српских установа.
У зборнику је заступљен и рад историчара Мирка Драговића „Свети Сава није спаљен“, у коме аутор преиспитује познато предање о спаљивању моштију Светог Саве на Врачару и износи своје аргументе о њиховој судбини.
Оба текста подстичу читаоца да се подробније упозна са историјским изворима и предањима о једној од најзначајнијих личности српске прошлости.
Унија, Фанариоти и верски односи кроз векове
Историја српског хришћанства не може се посматрати одвојено од односа са Римом, Цариградом и другим црквеним средиштима.
Др Зоран Милошевић у раду „Унија и православни Словени“ разматра историју црквене уније и њене последице по православне словенске народе.
Александар Митић у раду „Грци Фанариоти према Србима од 16. до 19. века“ бави се односима грчких фанариотских архијереја према српском народу и црквеним приликама, нарочито у раздобљу које је уследило након укидања Пећке патријаршије 1766. године.
Ови радови представљају историјске околности и сукобљене интересе који су утицали на положај православних заједница и развој српског црквеног живота.
Вера и знање у српском језику
Поред историјских и црквених тема, четврти број „Огњила“ доноси и радове који хришћанско наслеђе разматрају кроз језик и филозофију.
Михаило Јелић у тексту „Вјера и знање у језику“ истражује значење и употребу појмова повезаних са вером и знањем, указујући на њихове језичке и културне слојеве. Миша Јовановић у раду „Загонетке о Јеванђељу по Јовану“ бави се тумачењем појединих питања која отвара јеванђеоски текст.
Весник – натпис из Доњих Сасовића
У рубрици „Весник“, уведеној у претходном броју зборника, Горан Комар представља рад „Натпис у Доњим Сасовићима код Херцег Новог“.
Реч је о прилогу посвећеном натпису који аутор разматра као потенцијално значајан историјски споменик. Овом рубриком „Огњило“ наставља да представља и истраживања која нису непосредно повезана са главном темом броја, али су важна за проучавање нашег наслеђа.
Богато илустрован зборник о српској духовној баштини
„Огњило 4 – Срби и хришћанство“ обједињује радове о апостолским предањима, ранохришћанским црквама, српским светитељима, средњовековној духовности и сложеним црквеним односима.
Текстове прате фотографије фресака, манастира, цркава, рукописа, историјских споменика и другог материјала који читаоцима приближава теме о којима аутори пишу.
Четврти број наставља замисао зборника „Огњило“ да на једном месту окупља радове посвећене историји, археологији, традицији и наслеђу, отварајући простор за различита истраживања српске прошлости.
Зборник Огњило 4 је намењен читаоцима које занимају српска црквена историја, православље, средњовековно наслеђе, историјски извори и народна предања. Намењен је и свима који желе да се подробније упознају са духовном баштином српског народа.
Формат Б5 – 17 x 24 cm, 200 страна, меки повез. Цена 1.200 динара.
