Genetičar Miodrag Grbić na početku javljanja uživo u emisiji „Dan uživo“ na televiziji N1, emitovanoj 30. jula 2025. rekao je između ostalog da je njegovo istraživanje dokazalo da smo mi starosedeoci. Navodi i da nema genetske razlike između mnogih naroda sa Balkana.
Snimak smo napravili snimanjem ekrana televizora i možete ga pogledati na našem tik-toku ili na instagramu:
Zahvaljujemo se Zlatku Petroviću koji je prvi objavio ovaj snimak.
Genetičar Miodrag Grbić na početku javljanja uživo u emisiji „Dan uživo“ na televiziji N1, emitovanoj 30. jula 2025. rekao je između ostalog da je njegovo istraživanje dokazalo da smo mi starosedeoci. Navodi i da nema genetske razlike između mnogih naroda sa Balkana.
Ono što izaziva čuđenje je da taj deo intervjua nije nigde objavljen. N1 ima svoj jutjub kanal gde postoji snimak emisije „Dan uživo“ ali bez razgovora sa Miodragom Grbićem. Na sajtu N1 postoji članak o razgovoru sa njim ali bez samog početka. Jedini način da pogledate ceo snimak je da na kablovskoj televiziji iskoristite vraćanje unazad, ukoliko imate tu mogućnosti i pronađete emisiju.
Jutjub link emisije Dan Uživo (gde nema intervjua): https://youtu.be/C2OVgDCrx7k
Novinski izveštaj o razgovoru sa Miodragom Grbićem (bez početka): N1 info
1. Duga borba za reviziju germanskog narativa
Već skoro dva veka traje borba za izlazak iz pogubnog „germanskog” tumačenja naše prošlosti, nametnutog u epohama kada Srbi nisu imali sopstvenu državu. Brojni istraživači — od profesionalaca do strastvenih amatera — ukazivali su na činjenice koje ruše zvaničnu verziju, ali sistematsko preispitivanje nikad nije ni započeto. Naš tim se pridružio toj borbi i, koristeći medije koji se više ne mogu lako cenzurisati, daje svoj doprinos.
2. Genetika i istorija
Genetska istraživanja su od samog početka nosila teret unapred zadatog istorijskog šablona. Umesto da se rekonstruiše prošlost na osnovu sekvenciranih uzoraka pa tek onda uporedi sa pisanim izvorima, rezultati su — svesno ili ne — „nasilno“ uklapani u već postojeće potpuno pogrešne narative kao što je onaj o doseljavanju Slovena.
Drugi veliki nesporazum tiče se izjednačavanja haplogrupa s „etničkim oznakama”. Haplogrupa obuhvata potomke jednog prapretka duž samo jedne linije (očeve ili majke) i predstavlja zanemarljiv deo ukupnog genoma svakog čoveka — dakle, ne može postojati „srpska“, „slovenska“ ili „vikinška“ haplogrupa. Univerzitetski priručnik UCL-a čak upozorava da je popularno etiketiranje I1 kao „vikinške“, R1a kao „slovenske“ ili R1b kao „keltske” čista spekulacija, jer su sve glavne linije stare hiljadama godina i danas su rasprostranjene u mnogim narodima.
Sabirajući ove metodološke probleme, postaje jasno da genetika može da poboljša, ali ne i da zameni istoričarsko istraživanje. Njena uloga je opis demografskih procesa — koliko, kada i odakle su stizali različiti prilivi — a ne dodeljivanje „genetskih etiketa“ savremenim narodima. Tek kada se podaci iz svih disciplina analiziraju bez predrasuda, možemo očekivati sliku prošlosti koja nije iskrivljena ideološkim sočivom.
Srpska genetika je postala posebno „klizav teren“ onog trenutka kada su pojedina rodoslovna društva i komercijalne DNK-firme krenule da tumače rezultate duboke prošlosti. Umesto pažljivog upoređivanja arheogenetike, istorije i arheologije, ti akteri su u medijima promovisali pseudo-etničke etikete poput „praslovenska haplogrupa“ ili „vikinški gen“ i tako produbili već postojeće pogrešne narative. Dodatnu zbrku stvaraju komercijalni testovi koje najveći broj ljudi koristi da bi „saznao svoje poreklo“. Iako su korisni za pronalaženje srodnika, procene etničnog sastava variraju od firme do firme jer svaka koristi sopstvene referentne baze i algoritme; iste osobe mogu dobiti znatno različite „% slovenskog” ili „% germanskog” nasleđa.
U praksi to znači da će neko ko danas želi da testira DNK i „otkrije pra-poreklo“ najčešće dobiti šaroliki i delimično netačan prikaz prošlosti: prvo zbog marketinških etiketa koje test-kompanije koriste, a drugo zato što velike baze podataka još uvek nemaju dovoljno uzoraka iz balkanskog prostora. Umesto brzih skakanja do zaključka, potrebno je kritički čitati rezultate, pratiti naučne publikacije i držati se pravila da jedan haplotip nije jedna nacija, nego samo jedan od bezbroj grančica našeg porodičnog stabla.
3. Prelomni momenat: genetika u SANU 2022.
Novinski izveštaji su pratili ta istraživanja:
4. Šta ovi rezultati ruše
Lingvistička i kulturna jednoobraznost Slovena na prostoru od Baltika do Egeja ne može da se uskladi sa objašnjenjem o „različitim doseljenicima” koji bi, navodno, u potpunosti zamenili starosedeoce.
Zvanična verzija migracija oslanja se na spis kome su dali kasniji naziv De Administrando Imperio Konstantina Porfirogenita — tekst pisan 3 veka nakon događaja, i menjan/dopisivan još do XVI veka. Čak i da nije bilo dopisivanja tekst se ne oslanja ni na kakav izveštaj ili drugi podatak iz samog vremena pa se ne može uzeti kao izvor.
Da bi se očigledni pokazatelji o jedinstvu jezika, običaja, kulture, itd od Baltika do Belog mora i od današnje Nemačke pa do Urala uklopili u narativ o doseljavanju, zvanična istorija mora da izmišlja mnogo toga:
- izvorima iz vremena kad se navodno desilo doeljavanje dato je potpuno drugo tumačenje, iako nijedan izvor ne piše o takvom događaju, ni bilo čemu sličnom, vojni pohodi se tumače kao prebacivanje stanovništva, ustanci se krivotvoreno prevode kao vojni upadi, itd
domišlja se potpuno demografsko pražnjenje Balkana (kuga, ratovi) pre doseljavanja
„pretpostavlja“ se ogroman broj doseljenika koji su „izbrisali” stare jezike, itd
Sa 50–60 % autohtonog gena ta logika se ruši: ili su doseljenici i starosedeoci imali isti jezik i kulturu (što znači da su bili isti narod), ili masovnog doseljavanja nije ni bilo.
5. Pogrešne interpretacije tipa „Srbi nisu Sloveni“
Drugi problem je zloupotreba suprotne prirode koja se javila i u zvaničnim saopštenjima i u nekim krugovima samostalnih istraživača koja kaže kako su se doselili Sloveni a mi navodno nismo Sloveni nego Iliri, Tribali ili slično. Ta teorija pada na osnovnoj logici ne postoji značajna genetska razlika kada se današnji Slovenski prostor posmatra u celini i naravno ne postoje haplogrupe koje bi se mogle smatrati karakteristikom bilo kog naroda, a još manje grupe naroda, pa dakle ne postoji Slovenska haplogrupa. Haplogrupa obuhvata potomke jednog prapretka duž samo jedne linije (očeve ili majke) i predstavlja zanemarljiv deo ukupnog genoma svakog čoveka.
I na to može da se primeti osnovna logika kao i maločas – istovetnost jezika i kulture pokazuje da nije bilo značajne razlike tih navodnih doseljenika i starosedelaca, pa dakle nema razlike ni u tim starim narodima bez obzira kako su ih navodili u spisima.
6. Zašto je izjava prof. Grbića važna
Iako u njegovom intervjuju nedostaju detaljni podaci pa ne možemo ni znati njegovo potpuno mišljenje na ovu temu prof. Miodrag Grbić ostaje prvi zvanični genetičar koji je javno potvrdio ono na šta mi ukazujemo u celokupnom našem radu, a pri tome se oslanjamo na viševekovnu tradicju naših naučnika i istraživača koji su tvrdili da smo starosedeoci i da su mnoge kulture i carstva potekli od nas.
Savremena paleogenetika obezbeđuje kvantitativne podatke koji će pre ili kansije prisiliti celokupnu stručnu javnost da revidiraju narative i praktično počnu da istražuju od početka odbacujući nagomilane predrasude i netačne podatke.
Naravno očekujemo još mnogo prepreka na ovom putu, germanski narativ je opstao svo ovo vreme zahvaljujući inerciji nauke i oklevanju da se utvrđemno preispituje ali i zahvaljujući i danas preovlađujućem političkom narativu koji nam je i dalje velika opasnost.
