Генетичар Миодраг Грбић на почетку јављања уживо у емисији „Дан уживо“ на телевизији Н1, емитованој 30. јула 2025. рекао је између осталог да је његово истраживање доказало да смо ми староседеоци. Наводи и да нема генетске разлике између многих народа са Балкана.
Снимак смо направили снимањем екрана телевизора и можете га погледати на нашем тик-току или на инстаграму:
Захваљујемо се Златку Петровићу који је први објавио овај снимак.
Генетичар Миодраг Грбић на почетку јављања уживо у емисији „Дан уживо“ на телевизији Н1, емитованој 30. јула 2025. рекао је између осталог да је његово истраживање доказало да смо ми староседеоци. Наводи и да нема генетске разлике између многих народа са Балкана.
Оно што изазива чуђење је да тај део интервјуа није нигде објављен. Н1 има свој јутјуб канал где постоји снимак емисије „Дан уживо“ али без разговора са Миодрагом Грбићем. На сајту Н1 постоји чланак о разговору са њим али без самог почетка. Једини начин да погледате цео снимак је да на кабловској телевизији искористите враћање уназад, уколико имате ту могућности и пронађете емисију.
Јутјуб линк емисије Дан Уживо (где нема интервјуа): https://youtu.be/C2OVgDCrx7k
Новински извештај о разговору са Миодрагом Грбићем (без почетка): Н1 инфо
1. Дуга борба за ревизију германског наратива
Већ скоро два века траје борба за излазак из погубног „германског” тумачења наше прошлости, наметнутог у епохама када Срби нису имали сопствену државу. Бројни истраживачи — од професионалаца до страствених аматера — указивали су на чињенице које руше званичну верзију, али систематско преиспитивање никад није ни започето. Наш тим се придружио тој борби и, користећи медије који се више не могу лако цензурисати, даје свој допринос.
2. Генетика и историја
Генетска истраживања су од самог почетка носила терет унапред задатог историјског шаблона. Уместо да се реконструише прошлост на основу секвенцираних узорака па тек онда упореди са писаним изворима, резултати су — свесно или не — „насилно“ уклапани у већ постојеће потпуно погрешне наративе као што је онај о досељавању Словена.
Други велики неспоразум тиче се изједначавања хаплогрупа с „етничким ознакама”. Хаплогрупа обухвата потомке једног прапретка дуж само једне линије (очеве или мајке) и представља занемарљив део укупног генома сваког човека — дакле, не може постојати „српска“, „словенска“ или „викиншка“ хаплогрупа. Универзитетски приручник УЦЛ-а чак упозорава да је популарно етикетирање И1 као „викиншке“, Р1а као „словенске“ или Р1б као „келтске” чиста спекулација, јер су све главне линије старе хиљадама година и данас су распрострањене у многим народима.
Сабирајући ове методолошке проблеме, постаје јасно да генетика може да побољша, али не и да замени историчарско истраживање. Њена улога је опис демографских процеса — колико, када и одакле су стизали различити приливи — а не додељивање „генетских етикета“ савременим народима. Тек када се подаци из свих дисциплина анализирају без предрасуда, можемо очекивати слику прошлости која није искривљена идеолошким сочивом.
Српска генетика је постала посебно „клизав терен“ оног тренутка када су поједина родословна друштва и комерцијалне ДНК-фирме кренуле да тумаче резултате дубоке прошлости. Уместо пажљивог упоређивања археогенетике, историје и археологије, ти актери су у медијима промовисали псеудо-етничке етикете попут „прасловенска хаплогрупа“ или „викиншки ген“ и тако продубили већ постојеће погрешне наративе. Додатну збрку стварају комерцијални тестови које највећи број људи користи да би „сазнао своје порекло“. Иако су корисни за проналажење сродника, процене етничног састава варирају од фирме до фирме јер свака користи сопствене референтне базе и алгоритме; исте особе могу добити знатно различите „% словенског” или „% германског” наслеђа.
У пракси то значи да ће неко ко данас жели да тестира ДНК и „открије пра-порекло“ најчешће добити шаролики и делимично нетачан приказ прошлости: прво због маркетиншких етикета које тест-компаније користе, а друго зато што велике базе података још увек немају довољно узорака из балканског простора. Уместо брзих скакања до закључка, потребно је критички читати резултате, пратити научне публикације и држати се правила да један хаплотип није једна нација, него само један од безброј гранчица нашег породичног стабла.
3. Преломни моменат: генетика у САНУ 2022.
Новински извештаји су пратили та истраживања:
4. Шта ови резултати руше
Лингвистичка и културна једнообразност Словена на простору од Балтика до Егеја не може да се усклади са објашњењем о „различитим досељеницима” који би, наводно, у потпуности заменили староседеоце.
Званична верзија миграција ослања се на спис коме су дали каснији назив Де Администрандо Империо Константина Порфирогенита — текст писан 3 века након догађаја, и мењан/дописиван још до XВИ века. Чак и да није било дописивања текст се не ослања ни на какав извештај или други податак из самог времена па се не може узети као извор.
Да би се очигледни показатељи о јединству језика, обичаја, културе, итд од Балтика до Белог мора и од данашње Немачке па до Урала уклопили у наратив о досељавању, званична историја мора да измишља много тога:
- изворима из времена кад се наводно десило доељавање дато је потпуно друго тумачење, иако ниједан извор не пише о таквом догађају, ни било чему сличном, војни походи се тумаче као пребацивање становништва, устанци се кривотворено преводе као војни упади, итд
домишља се потпуно демографско пражњење Балкана (куга, ратови) пре досељавања
„претпоставља“ се огроман број досељеника који су „избрисали” старе језике, итд
Са 50–60 % аутохтоног гена та логика се руши: или су досељеници и староседеоци имали исти језик и културу (што значи да су били исти народ), или масовног досељавања није ни било.
5. Погрешне интерпретације типа „Срби нису Словени“
Други проблем је злоупотреба супротне природе која се јавила и у званичним саопштењима и у неким круговима самосталних истраживача која каже како су се доселили Словени а ми наводно нисмо Словени него Илири, Трибали или слично. Та теорија пада на основној логици не постоји значајна генетска разлика када се данашњи Словенски простор посматра у целини и наравно не постоје хаплогрупе које би се могле сматрати карактеристиком било ког народа, а још мање групе народа, па дакле не постоји Словенска хаплогрупа. Хаплогрупа обухвата потомке једног прапретка дуж само једне линије (очеве или мајке) и представља занемарљив део укупног генома сваког човека.
И на то може да се примети основна логика као и малочас – истоветност језика и културе показује да није било значајне разлике тих наводних досељеника и староседелаца, па дакле нема разлике ни у тим старим народима без обзира како су их наводили у списима.
6. Зашто је изјава проф. Грбића важна
Иако у његовом интервјују недостају детаљни подаци па не можемо ни знати његово потпуно мишљење на ову тему проф. Миодраг Грбић остаје први званични генетичар који је јавно потврдио оно на шта ми указујемо у целокупном нашем раду, а при томе се ослањамо на вишевековну традицју наших научника и истраживача који су тврдили да смо староседеоци и да су многе културе и царства потекли од нас.
Савремена палеогенетика обезбеђује квантитативне податке који ће пре или кансије присилити целокупну стручну јавност да ревидирају наративе и практично почну да истражују од почетка одбацујући нагомилане предрасуде и нетачне податке.
Наравно очекујемо још много препрека на овом путу, германски наратив је опстао сво ово време захваљујући инерцији науке и оклевању да се утврђемно преиспитује али и захваљујући и данас преовлађујућем политичком наративу који нам је и даље велика опасност.
