Srpski jezik čuva mnogo više od reči kojima se svakodnevno služimo. U njemu su ostali tragovi starih predstava, odnosa u zajednici i načina na koji su naši preci razumevali svet. Koliko tog nasleđa danas prepoznajemo? Može li nam proučavanje reči i imena pomoći da postavimo nova pitanja o prošlosti?
O tome razgovaramo sa Dušanom Lazarevićem, istraživačem jezika, autorom knjiga i pokretačem kanala Srbionik. Od značenja reči „bogat“ i „prosveta“, razgovor nas vodi do srpskog imena, toponima u Grčkoj i naziva Olimpa. Posebnu celinu čini priča o igrama, takmičenju, sokolskim sletovima i sabornosti.
Pređi na deo teksta:
Jezik kao put do pamćenja
Lazarević svoj rad predstavlja kroz tri povezane oblasti. Prva se bavi odnosom značenja reči i života zajednice. Druga istražuje toponime, odnosno imena mesta, planina i drugih geografskih pojmova. Treća prati poreklo reči i poredi srpski sa drugim jezicima, naročito grčkim.
Na početku razgovora objašnjava i razliku između semantike i etimologije. Semantika proučava značenje reči, a etimologija njihovo poreklo. Za njega su ta dva pitanja nerazdvojna. Važno je šta reč danas označava, ali i kakva se starija predstava u njoj sačuvala.
Iz tog ugla jezik postaje polazište za razgovor o kolektivnom pamćenju. Reči nas vraćaju onome što smo nasledili, čak i kada o tom nasleđu više ne razmišljamo. Zato se u emisiji stalno susreću jezička pitanja i pitanja identiteta.
Bogatstvo, prosveta i obrazovanje
Šta danas podrazumevamo kada kažemo da je neko bogat? Najčešće pomislimo na novac i imovinu. Lazarević pažnju usmerava na osnovu „bog“ u reči „bogat“. Tako otvara pitanje odnosa materijalnog bogatstva i duhovnih vrednosti.
Slično pitanje postavlja uz reči „prosveta“ i „obrazovanje“. U razgovoru se povezuju svetlost, svet i prosvećivanje, a zatim obraz i obrazovanje. Da li je cilj učenja samo sticanje zanimanja i položaja? Ili obrazovanje podrazumeva i oblikovanje čoveka koji čuva svoj obraz?
Ovi primeri daju ton čitavoj emisiji. Reči nisu izdvojene iz života. One postaju povod da preispitamo svoje navike, prioritete i odnos prema zajednici.
Od imena Srbi do sabornosti
Jedna od središnjih tema je poreklo srpskog imena. Lazarević izlaže svoje tumačenje kroz više povezanih osnova. Razmatra sazvučja sa rečima „srebro“ i „srp“, kao i veze sa saborom, sabiranjem, sabratom i saborcem.
U toj celini naročito se izdvaja sabornost. Reč je o odnosu pojedinca i zajednice, zajedničkom delovanju i sposobnosti ljudi da se okupe oko istog cilja. Pitanje srpskog imena tako prerasta u pitanje načina života.
Razgovor se zatim vraća reči „pamet“ i njenoj vezi sa pamćenjem. Može li zajednica dobro razumeti svoju sadašnjost ako zaboravlja prošlost? To je jedno od pitanja koje sagovornik ostavlja gledaocima.
Imena mesta kao arheologija jezika
Dušan Lazarević toponomastiku opisuje kao svojevrsnu „arheologiju jezika“. Imena mesta mogu preživeti smene stanovništva, promene država i nestanak starih običaja. Zato su važan deo njegovog istraživanja jezičkog nasleđa.
Posebnu pažnju posvećuje prostoru današnje Grčke. U razgovoru pominje radove Maksa Fasmera i starija istraživanja slovenskih toponima. Izdvaja nazive poput Topole, Blaca i Orahova, kao i mesta čija imena povezuje sa srpskim imenom. Među njima je i Servija.
Ovde se otvara i pitanje preimenovanja mesta. Šta se gubi kada stari naziv nestane sa karte? I kako se njegovo pamćenje može sačuvati u knjigama, putopisima i govoru stanovništva? Za širi kontekst ove teme pogledajte i naš prikaz knjige „Srbi u Grčkoj“.
Atina, Olimp i stari jezički slojevi
Pored manjih mesta, u emisiji se pominju i veliki nazivi antičkog sveta: Atina i Olimp. Najdetaljnije je izložen primer Olimpa. Lazarević polazi od grčkog izgovora, izdvaja osnovu imena i čita je u obrnutom smeru. Tako je povezuje sa oblikom „bilo“ i značenjem bele boje.
Uz jezički primer navodi i izgled planine, koju opisuje kao belu čak i tokom leta. Taj postupak predstavlja deo njegovog šireg načina poređenja imena, značenja i osobina predela. Ova celina pokazuje zašto su važni stariji jezički slojevi. Pitanje nije samo kako neko ime zvuči danas. Važno je i šta je moglo da znači pre nego što je dobilo oblik u kojem ga poznajemo.
Olimpijske igre: igra ili takmičenje?
Iz priče o Olimpu razgovor prelazi na naziv olimpijskih igara. U središtu je grčki izraz „agon“ i razlika između igre, borbe i takmičenja. Lazarević poredi taj izraz sa ognjem, žarom borbe i rečima „nag“, „nagao“ i „nagon“.
Pominje i nagost antičkih takmičara, kao i značenje grčke reči iz koje potiče naziv gimnastike. Ove primere povezuje u celinu koja prati njegovu etimološku analizu. Pun tok obrazloženja možete čuti u emisiji.
Najzanimljivije pitanje, međutim, dolazi posle jezičkih poređenja. Olimpijske igre, iako se tako zovu nisu igre nego takmičenje! A kako je onda jezički smisao preživeo tolike vekove ako nije bio deo narodnog pamćenja?
Dečja igra, sokolski sletovi i sabornost
Razliku između igre i takmičenja sagovornik približava primerima iz detinjstva. Deca mogu da grade kućicu, prave šator ili zajedno osmišljavaju igru. Tada ne mora biti pobednika i poraženih. Radost proizlazi iz onoga što su zajedno stvorili.
U nastavku se zadržavamo na sokolskim sletovima. Usklađeni pokreti, zajedničke vežbe i kolektivno umeće prikazuju drugačiji odnos pojedinca i celine. Lazarević u njima prepoznaje izraz sabornosti i prenošenja znanja kroz zajednički rad.
Razgovor se dopunjuje i primerom narodnog kola. U njemu svaki učesnik ima svoje mesto, ali igra postoji kroz povezanost svih. Tako se završni deo emisije vraća njenom početku: rečima, pamćenju i vrednostima koje zajednica predaje novim naraštajima.
Pogledajte celu emisiju
Pogledajte razgovor „Šta nam SRPSKI JEZIK otkriva o našoj prošlosti? — Dušan Lazarević“. U emisiji su jezički primeri izloženi opširnije, uz dodatna objašnjenja i pitanja. Poslušajte celo obrazloženje i podelite svoja zapažanja.
Pogledajte i celu plejlistu sa svim zajedničkim emisijama Ognjila sa Dušanom Lazarevićem.
Zapratite Srbionik
Dušan Lazarević je autor više knjiga i pokretač kanala Srbionik. Njegov rad povezuje poreklo reči, toponimiju i pitanja kulturnog pamćenja. U razgovoru su predstavljene knjige „Kako razumeti Srbina u sebi“, „Najvažniji srbonimi Grčke“ i „Moravac Grka Zorbe“. Ukoliko želite da ih naručite od autora kliknite na poveznice na slikama korica.
Zapratite kanal Srbionik i pogledajte njegova druga jezička istraživanja. Koju reč, ime ili običaj biste želeli da u narednoj emisiji razmotrimo iz jezičkog i istorijskog ugla? Pišite nam svoje predloge na mejl knjige@ognjilo.com.
