Име СРБИ и од њега изведена лична имена, презимена, деоними и топоними

Пише Александар Митић
историчар
Нова књига филолога Михаила Јелића који живи и ради у Немачкој, под називом Име Срби и од њега изведена лична имена, презимена, деоними и топоними, иако скромног обима (око 160 страна у А5 формату) по садржини и значају спада у она дела без којих проучавање Срба, нарочито њиховог простирања у давнини, неће бити могућа.
У уводном делу сазнајемо да је Јелић написао књигу на основу свог магистарског рада Етноним Срби и његове онимијске и деонимијске изведенице на словенском простору, који је објављен на Филолошком факултету у Бохуму 2019. године и од стране Славистичког института уврштен као литература за студенте. Није баш чест случај да се делима наших научника указује толики значај, па је ова информација свакако охрабрујућа.
Ако занемаримо остатак уводног дела где аутор излаже основне принципе из методе рада приликом писања једног оваквог дела, а који су итекако битни за научнике и истраживаче који се до сада нису бавили сличном тематиком, књигу бисмо углавном могли да поделимо на четири веће целине. То су:
1. Етноним Срби у досадашњим научним истраживањима,
2. О Словенима у историјско-ономастичком смислу,
3. Етноним Срби у антропонимији, топонимији и деонимији и
4. Сазнања ономастике о Сербима и Србима и њиховој историји и култури.
У наставку ћемо у најкраћим цртама покушати што верније да прикажемо сва четири дела Јелићеве књиге.
1. Етноним Срби у досадашњим научним истраживањима
У овом делу књиге аутор нам даје досадашња истраживања етнонима Срби. На самом почетку даје нам све савремене облике србског имена. Неупућен читалац може сазнати да се наше име поред србског језика, још у словеначком, словачком и чешком налази у чистој форми (Срби-Србове), док у језицима осталих Словена оно има уметнути самогласник Е (Серби-Сербовие). Чак и међу Лужичким Србима који носе исто национално име као и ми, оно гласи Серби-Сербја. Самим тим Јелић предлаже убудуће и именовање Лужичких Срба именом СЕРБИ, како би се избегла забуна у науци и направила разлика у односу на балканско-подунавске СРБЕ.
У истом делу књиге аутор даје бројне примере записивања србског имена у науци, као и саму семантику и етимологију имена Срби. С тим у вези не могу да не приметим потпуно слагање са етимологијом коју сам и ја дао у првом делу своје књиге Срби-Готи-Словени и њихова прапостојбина, где сам на основу свих озбиљних научних разматрања дошао до резултата да је бар у својој почетној форми име СРБИ означавало сроднике, рођаке, браћу… слично као и код већине других старих народа где самоназив углавном означава: сроднике, народ, људе и сл.
2. О Словенима
На почетку дела које говори о имену Словен, Јелић даје низ података који сведоче да се још од антике на целом том простору који данас заузимају словенски народи било бележено име Срби или као етноним или као топоним, што можемо тумачити као још један у низу доказа да су Срби најстарије име свих Словена. Томе иду у прилог средњовековни писци који су записивали србско име као најстарије име које су носили каснији Словени. Нпр. у делу Прокопија из 6. века под називов СПОРИ (што су Добровски, Шафарик и Антон тумачили као погрешно записано име Срби), затим у делу Баварског Географа из 9 века у облику ЗЕРВИАНИ, за које сам аутор дела трвди да су од њих проистекли сви словенски народи, као и у делу најстарије хронике писане на чешком језику – Далимилове из 14 века где се преци Словена такође називају СРБИ. Овој групи аутора можемо придодати и Лаоника Халхокондила из 15. века који каже да су ТРИБАЛИ (СРБИ) најстарији и најбројнији народ на свету, подразумевајући под Трибалима балканско-подунавске Србе, али када говори о њиховој бројности уврштава међу њих и све остале сродне народе, а у ту групу би могао да се сврста и Халхокондилов учитељ Георије Гемиста Плитон који Србе назива ТРАЧАНИМА, али када говори о њиховој распрострањености подразумева под тим именом све тадашње Словене.
Појављивање имена Словен у свим његовим облицима забележеним од 6 века па надаље код писаца који су писали на грчком, латинском или арапском језику (нпр. СКЛАБОИ, СКЛАВИНИ, САКАЛИБИ…) и тумачењем појаве тог имена на широком простору где се у прошлости помињало србско име, а данас на целом том простору присутно србско име преко антропонима, деонима и топонима, Јелић је дошао до сазнања да се заправо ради о егзониму, тј. замени за име Срби, баш као што је и случај са именом ВЕНЕТИ, ВЕНДИ, ВИНДИ и др. И сам сам у својим истраживањима дошао до истог резултата и у трећем делу своје горепоменуте књиге, дао бројне доказе за ту тврдњу. Дакле, и Јелић и ја дошли смо до тог закључка независним истраживањима.
Почевши тек од 10 века име Славен-Словен постаће име за обележавање целокупног народа који је некад носио име Срби, али пре свега као егзоним, док ће као етноним он бити прихваћен код некадашњих Срба у подножју Алпа (Словенци) и подножју Татри-Карпата (Словаци), који и једни и други данас себе зову СЛОВЕНИ. Лично мислим да су црквени кругови, како они источни, тако и они западни, проширили име Словени на целу заједницу која је некада носила име Срби, док су од тог времена у почетку три огранка и даље наставила да се зову тим именом: Срби на Балкану и Подунављу, Срби у Лужици и Срби на простору данашње Украјине и Јужне Русије. Најпре су нестали Срби на простору Украјине и Јужне Русије утопивши се у данашње Украјинце и Русе, много пре него што су балканско-подунавски Срби у 17. веку на готово истом простору основали Нову Сербију и Славеносербију. И њихова судбина била је иста. Данас остају само два ентитета који се зову Србима – поред нас и наша браћа у Лужици, који се на жалост бројчано налазе у прилично жалосном стању, а и наш етнички простор у последње време има тенденцију смањивања. Да је у прошлости било другачије, сведочи огроман доказни материјал који је Јелић дао, по нама у најбитнијем делу књиге.
3. Етноним Срби у антропонимији, топонимији и деонимији
Што се тиче антропонима Јелић је у свом раду доста добро обрадио ово питање и сакупио велики број имена и презимена која у основи имају назив СРБИ. Његов списак тиче се само данашњих словенских земаља, као и оних земаља где је у прошлости доказано било велики број нашег народа, а где смо данас остали у малим енклавама (Турска, Грчка, Кипар, Албанија, Румунија, Мађарска, Аустрија, Немачка, Летонија, Литванија). Исте земље ушле су у његово истраживање када су у питању топоними и деоними. Пошто је списак заиста импозантан, ја ћу овом приликом само навести број антропонима, топонима и деонима за сваку земљу понаособ, док читаоцима остављам да се упознају са сваком варијантом.
Само на простору Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Хрватске и Словеније, Јелић је пронашао укупно 61 лично име настало од основе Срби, од тога 42 мушка и 19 женска. Међу Лужичким Србима 8, код Чеха 2, код Пољака 8, код Украјинаца 1, код Македонаца 2, код Бугара 7 и код Румуна 14. Дакле укупно је пронашао 103 различита облика имена која у основи имају назив Срби. На простору бивших југословенских република, и на простору Пољске облици са том основом и даље су присутни међу личним именима, док је у осталим земљама, таква имена данас не постоје, али као што можемо из списка видети, некада су била доста честа.
Још је занимљивији списак презимена насталих од етнонима Срби. Тако са простора данашње Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Хрватске Јелић је сакупио 54 различита презимена насталих од етнонима Срби. У Словенији је сакупио 5, у Македонији 10, Бугарској 19, Русији, Белорусији и Украјини 69, Пољској 82, Чешкој и Словачкој 11. Укупно у данашњим словенским земљама 250 различитих презимена насталих од етнонима Срби. Још занимљивије је да велики број таквих презимена постоји и у земљама које данас нису словенске. Тако нпр. у Албанији је пронашао 2 таква презимена, у Грчкој и Кипру 13, у Румунији и Молдавији 19, Мађарској 3, Немачкој и Аустрији 33, Литванији и Летонији 11. Укупно у овим земљама 81, што када додамо горњу цифру излази 331 презиме које је настало од етнонима Срби.
Још су импозантније цифре кад је реч о топонимима који су настали од етнонима Срби. У Србији, Јелић је побројао 53 таква топонима, у Црној Гори 1, у Босни и Херцеговини 81, Хрватској 20, Словенији 1, Северној Македонији 22. И у осталим словенским земљама они су бројни. Тако нпр. у Бугарској је пронашао 25, Украјини 39, Белорусији 3, Русији 22, Словачкој 1, Чешкој 36, Пољској 50. Укупно у данашњим словенским земљама 354. Још су бројнији у бившим словенским земљама. Тако нпр. пронашао је у Грчкој 45, Турској 4, Мађарској 28, Немачкој 33, Литванији 1, Летонији 2, Молдавији 3, а у Румунији чак 493. Збиром ових бројева добијамо 609 топонима у бившим словенским земљама, а када саберемо са оним из данашњих словенских земаља добија се заиста импозантна цифра од 963 топонима који су носили а добар део и данас носе име по етнониму Срби.
Овде треба рећи да је половина топонима лоцирана само у Румунији, а један од разлога је и тај што је Румунија одрадила делимично попис својих микротопонима, па је број између осталог и због тога доста већи у односу на друге земље. Међутим треба нагласити да ће тај број у Румунији сигурно бити још већи када се заврши комплетан попис микротопонимије у тој земљи, а свакако би он био много већи да су урађен попис микротопонимије и у осталим земљама где је Јелић базирао своје истраживање.
Од деонима насталих од имена Срби, у књизи Јелић набраја бројне изразе, од оних које се тичу карактерних особина, присутним у нашем језику, преко оних присутним у страним језицима, а тичу се биљака, разноразних музичких инструмената, гастрономије, србских народних песама и игара, нарочито кола.
4. Сазнања ономастике о Сербима и Србима и њиховој историји и култури.
На почетку овог дела књиге аутор се пита шта нам казују антропоними? Занимљиво је знати да не постоје антропоними изведени од рецимо имена Енглез, Немац, Француз, па чак ни међу другим словенским народима нпр. Пољак. Имена и презимена изведена од неког етнонима специфичност су само србског народа. Додуше овде треба приметити да постоје надимци изведени од других етнонима, али су и они специфични само за Србе. Тако да рецимо неки наш сународник који ради нпр. у Француској или Немачкој готово по правилу добије надимак Француз или Немац, а тај надимак касније прати и његово потомство. Имамо примере надимака попут Бугарин, Грк, Арбанас, Чех, Талијан за породице код Срба, чији су преци давно досељени у Србију из тих земаља, а да уопште не мора да значи да су били страног порекла. Неки од тих надимака временом су прешла и у презимена.
Присуство великог броја личних имена изведених од етнонима Срби на целом данашњем и некадашњем србско-словенском простору, његово задржавање до дана данашњег на простору Србије, Црне Горе, Босне, Хрватске, Македоније и Пољске, као и присуство огромног броја презимена изведених од етнонима Срби на целом некадашњем србско-словенском простору сведочи у прилог да је наш народ био присутан на свим тим теренима.
Јелић добро примећује да због касног записивања личних имена и презимена – тек у средњем веку, антропоними не могу да буду примарни доказ да су сви Словени некада били Срби. Међутим они свакако могу да буду секундарни доказ, односно додатни докази за такву тврдњу, јер поред писаних извора где се таква тврдња помиње (дела Прокопија, Баварског географа, Далимилове Хронике, Лаоника Халкокондила, Георгија Гемисте Плитона и др.) имамо до сада пронађено и пописано 963 топонима на целом том простору, а многи од њих су још из антике. У Јелићевој књизи постоји и карта локације тих топонима са ознаком који од њих и даље носе то име, а који су некада носили, а данас су преименовани.


Топоними би дакле били један од главних доказа да су Срби били првобитно име свих данашњих Словена, као и оних народа где су Срби-Словени чинили добар део етногенезе данашњих несловенских нација, а чији су простори ушли у истраживаље Михајла Јелића приликом писања његове књиге. Сама чињеница да наша лужичка браћа имају исто име као и ми, као и средњовековна политичко-војна линија установљена од Франака од Балтика до Јадрана која је носила име ЛИМЕС СОРАБИЦУС (Граница Срба) иде у прилог чињеници да су сви данашњи и некадашњи Словени носили назив Срби.
Деоними би такође били доказ за ту тврдњу, јер ако се у данашњој рецимо Румунији већина народних игара зове по Србима и ако у тој земљи имамо тренутно близу 500 топонима, који носе име по Србима, и ако модерне генетске студије показују да су модерни Срби поред других Јужних Словена најближи данашњим Румунима, а на то све додамо нпр. сведочанство Лаоника Халхокондила из 15. века који тврди да су Трибали (Срби) и Власи исти род, како они Власи у Грчкој, тако и они северно од Дунава, онда романизацију Влаха тј. данашњих Румуна морамо померити касније од Халхокондиловог времена. Томе би ишла у прилог и лична имена код Влаха из средњовековних повеља србске, бугарске, влашке и молдавске државе, која су сва србска-словенска (романска не постоје).
Топоними би били јак доказ староседелаштва Срба и на простору Грчке и Бугарске. Јелић добро примећује, да топоними изведени од етнонима Срби на простору Бугарске не могу потицати, као што бугарска наука то воли да тврди, после пада бугарске и србске средњовековне државе, јер локално становништво није бежало у сусрет турцима већ даље од њих – према западу и северу. С тим у вези јасно је зашто енклаве данашњих Бугара широм Румуније себе и свој језик именују као СЕРБЕШТЕ.
Што се тиче простора Грчке и сам сам истраживао то питање у својој првој књизи Срби у Грчкој, где сам између осталог прикупио више од 3800 топонима који су србског порекла. Од тог броја 5 топонима носило је име изведено од етнонима Хрват, 13 од етнонима Словен, 15 од етнонима Бугарин, а 33 од етнонима Србин. Јелић је пронашао још 12 топонима који носе име по етнониму Србин, дакле за сада 45, што далеко превазилази све остале заједно. На страну то, што се и остала три етнонима морају посматрати као синоними србског имена, тј. егзоними за србско име, како сам показао у својој књизи, а низ додатних доказа биће и у допуњеном издању књиге која ускоро треба да буде готова.
Закључак
На крају морам још једном да поновим да свако ко у будућности жели озбиљно да се бави овим питањем, а не упозна се са садржајем Јелићеве књиге имаће озбиљне пропусте и празнине у свом раду. Иако невелика по обиму књига је крцата обиљем података, методолошки исправно конципирана, а закључци до којих је дошао аутор више не могу да буду спорни.
Такође, књига је одлична основа за наставак Јелићевог рада, како у допуни топонима, антропонима и деонима насталих од етнонима Срби, тако и као подстрек у ширењу истраживања на вансловенске просторе, јер из сопствених сазнања слични подаци могу да се нађу на целом тзв. индоевропском простору. Значајно би било записати све топониме, антропониме и деониме изведене од егзонимних имена за Србе (Славени-Словени, Венети-Венди-Винди, Рашани-Расцијани-Раци…), а они су управо на вансловенском простору присутнији него на нашем.
Свестан чињенице да овај мој приказ можда није обухватио све битне аспекте књиге, ипак сам њим хтео лично да одам признање аутору за уложени труд. Искрено се надам да ће у будућности из његовог пера уследити још занимљивих штива.
У Лебану, на Светога Саву
27.01.7533. (2025.)
Где се може набавити књига
Књигу Име Срби и од њега изведена лична имена, презимена, деоними и топоними, можете набавити и преко Огњила, на страници наше продавнице
Емисија на каналу Огњило
Разговор са професором Михаилом Јелићем на тему ове књиге можете погледати на нашем јутјуб каналу: