У Лађевцима код Краљева један домаћин набраја ко је све рођен у његовој кући. Прадеда, деда, отац, он и његов син. Док говори о породици, преноси и причу коју су старији казивали млађима — да су се у њиховом крају некада везивале лађе. По том породичном казивању, отуда је и име села. Али ту постоји један мали проблем, место где су се по предању везивале лађе је на преко 200 м надморске висине, и ако је вода допирала дотле морала је бити велика водена површина. Друго проблем је што су етнографи који су обилазили ово село записали неко предање да име села потиче од (х)ладова. За то наводно предање нико у селу не зна да је икада постојало, а ово о лађама, по свој прилици, намерно су прескочили.
Када Илија Огорелица у студију Огњила говори о томе зашто трага за причама о лађама, управо такав снимак показује од чега се теренски рад састоји.
Илија годинама обилази места до ког су га водили путокази истраживања. Последњих 6-7 година често смо ишли и заједно трагом прича из различитих крајева Србије. Понекад нас на пут упути име брда, потока или засеока, а понекад човек који се сети шта му је деда говорио о некој стени или старом путу. На терену тек можемо да питамо на које се место казивање односи, шта је наш саговорник тамо сам видео и од кога је чуо остало. У овој емисији враћамо се на неколико таквих разговора, од Лађеваца и Мојсиња до Рудника, Ковачевца и Илијиног завичаја у Славонији.
Погледајте целу емисију на јутјуб каналу Огњила:

Наш саговорник: Илија Огорелица
Илија Огорелица рођен је 17. новембра 1965. године у Бодеграју код Окучана, у Славонији. Завршио је математичко-информатичку школу. Скоро 20 година бави истраживањем античких извора, старих епова, географије и топонимије. Посебно га интересује првобитни положај Троје и могућност постојања Панонског мора (језера) у ближој прошлости.
Најпознатији је по реконструкцији да се Троја, односно Илион описан у Хомеровој „Илијади“, налазио на простору јужно од данашњег Београда, у ширем подручју Авале, Рипња и Липовачке шуме.
Аутор је, између осталог, следећих књига:
- „Тврђава на Бановом брду – капија Троје“ (2018).
- „Златноруна Аполонијева Аргонаутика“ (2022)

Још из завичаја памтио је предање из суседног Лађевца, по којем је село добило име по лађи пронађеној у брду, у наслагама леса. После пада Српске Крајине са породицом је дошао у Србију. Настанио се у Сопоту, где и данас живи и ради. Годинама касније у Ковачевцу код Младеновца поново је чуо име Лађевац. Препознао је назив из родног краја, па је питао мештане шта он код њих означава. Испричали су му да су, копајући раку, наишли на лађу.
Историја, антички епови и митови нису Илијина струка. Али када му је живот био угрожен Илија се заветовао Богу. Дуго није могао да учини оно што је тада обећао. Када су се у децембру 2010. стекли услови, вратио се том завету и ставио се на располагање да учини колико може. У септембру 2012. пажњу му је привукла прича о тврђави на Бановом брду и капијама Троје. Та тема га је повела ка питањима о античким еповима и пределима који се у њима описују. Цело његово истраживање након тога је уствари испуњење завета а на том путу су се десиле многе „случајности“ које су довеле до многих открића.
У истраживања је ушао са питањима која су га водила од читања старих прича до разговора са мештанима и обиласка места која ти људи помињу. Прочћитао је све старе епове, фдетаљно проучавао топониме, географксе околности и детаље. Пажњу је усмерио и на предања, народне приче и друге трагове. Тако су се и два Лађевца, један у Славонији и други у Шумадији, нашла међу полазиштима за његово прикупљање предања о лађама и води.
Данас води јутјуб канал „Троја у Србији“, а са Огњилом годинама сарађује на теренским обиласцима и бележењу народних казивања.

Лађевци код Краљева, Мојсиње, алке
Невероватно је да мештани Лађеваца памте и отворено говоре предања које нико није забележио. У тразговору са Илијом на каналу Огњило приложили смо и исечак из емисије снимљене у Лађевцима код Краљева. Али то ниеј прича само тих неколико људи, сваки мештанин понавља исту причу, неки са више детаља и говоре о местима где они знају да има алки. Нисмо могли да проверимо јер та места нису приступачна.
На потезу од Лађеваца према Чачку Илија издваја и Мојсиње. По предању које је тамо запамћено, Мојсије је пловио лађом и стигао до простора данашњег Мојсиња, а вода је почела да се повлачи. У причи из Лађеваца памти се место где су лађе везиване, док се у Мојсињу говори о путнику и повлачењу воде. Близина ова два места даје нам разлог да њихова казивања читамо једно уз друго. Она чувају различите појединости, али се допуњавају. Геологија потврђује ову причу, испод танко слоја земље, хумуса, налазе се алувијалне (водене) наслаге.
Два Лађевца, две приче о ископаној лађи
Лађевац у Славонији Илија је познавао још из завичаја. Рођен је у суседном Бодеграју код Окучана и одраније је знао за казивање да је село добило име по лађи пронађеној у лесу, у брду. Када је касније почео да разматра како је могао изгледати Панонски басен у доба које повезује са Тројанским ратом, вратио се тој причи. Славонски Лађевац за њега је био једно од првих места с којих је почео да прикупља сродне примере.
Други Лађевац се у разговору појавио на сахрани Илијиног комшије у Ковачевцу код Младеновца. Препознао је име из родног краја и питао шта оно означава у Ковачевцу. Испричали су му да је ту, док је копана рака, ископана лађа. У оба случаја нмадорска висина је око 140 метара, а најближа већа река се налази на више од 20 километара удаљености. У Лађевцима код Краљева прича је о привезивању лађа. Сва три примера говоре о лађама на местима на којима бисмо их данас тешко очекивали, али народно памћење се допуњује са конкретним налазима.
Ко је записао „жуто море“ на Руднику
Прича о Руднику до Илије је дошла преко Владете Коларевића, самоуког етнолога из Брезовца код Аранђеловца. Коларевић је записао казивање човека који је преминуо неколико година касније. Илија га је преузео од Коларевића још за његова живота. У предању се простор о којем је реч памти као „жуто море“. У разговору Илија разматра да ли је боја могла бити повезана с муљем или лесним наносима, а реч „море“ употребљава и у ширем значењу велике водене површине.
У емисији се чује и део казивања Милутина Шишмановића из Маслошева. У његовој причи лађе су пловиле „жутим морем“, а алке се везују за Острвицу и оближњу градину. Казивање о повлачењу воде спаја се с причом о цару Константину и царици Јелени, а затим се појављује и троглава ала коју савладава свети арханђео. У истом предању тако су остали и називи места на која се може отићи и слике које припадају свету народне приче. Записивањем целине чувамо везу између њих и можемо касније да упоредимо казивање с другим верзијама.

Од приче о алкама до питања о старим обалама
У другом делу емисије Илија говори о записима о алкама у Босни које је нашао код Палавестре. Уз податак о месту где је алка, према тим записима, ишла је и прича да су за њу везиване лађе. Слична казивања Илија и сарадници прикупљали су и у околини Умке, Мислођина, Авале и Космаја. На неким местима људи су памтили да су алку видели пре више година, али је приликом обиласка више нису могли показати. Некада се променио изглед терена, а негде су мештани казивали да је предмет скинут. И тај податак вреди забележити, заједно с именом онога ко се сећа када је алка још била на месту.
Илија објашњава и шта га је у почетку збуњивало. Места за која се везују приче о алкама налазе се на различитим надморским висинама. Када се у његовој реконструкцији упореде с могућим обалама, за сваку локацију треба изнова питати како се уклапа у околни рељеф, долине и токове река. Одатле се разговор враћа основном питању емисије — како су људи објашњавали лађе, алке и воду на местима која данас изгледају сасвим другачије.
Шта се на терену може проверити
Илија у емисији наводи и пример Липовице, између Рушња и Барајева. Док је тражио податке о терену, наишао је на назив Буковин рт, који је упоредио с положајем Зевсове свете букве у „Илијади“. У истом делу разговора говори о речици Пројани. Кад је први пут чуо њено име од жене која му је описивала крај, није могао да разлучи да ли је прво слово П или Т. Зато је потражио и писане облике имена. Ту је и прича бака Живке из Барајева која је описала извор вреле воде Врелине и извор хладне воде Студенац, а баш тако су описана Тројанска перила са извором кључале и извором студене воде један до другог. Ти детаљи показују колико значи да на терену забележимо сећања.

У обиласцима као што су ови на фотографијама место добија размере које се из приче тешко могу замислити. На лицу места види се куда се може прићи, где почиње падина, колико је водоток удаљен од стене и шта је од старих путева још проходно. Фотографије чувају изглед терена у време обиласка, а забелешке с разговора чувају речи људи који су нас до њега упутили.


Ако се у вашем крају памти прича о лађи, алци или води које више нема, јавите нам како сте је чули. Забележите име места, од кога сте сазнали за предање и шта се на терену данас може показати. Домаћин у Лађевцима запамтио је и кућу у којој се причало и људе који су причу преносили. Управо ти детаљи омогућавају да се казивање сачува и да неко касније пронађе пут до места о коме је реч.
Поделите са пријатељима:








