Posebno se zahvaljujemo našem pratiocu Zoranu Siriškom koji nam je ukazao na ovu priču, po njegovim rečima ona će biti uključena u njegovu knjigu koja je u pripremi.
Sredinom XIX veka Tadeuš Volanski je pročitao natpis na jednom predmetu kao Jerakle (Herakle) Sloven. Reč je o neobičnom keramičkom predmetu koga je prvi objavio Teodor Momzen 1850. godine. Predmet je okvirno, prema obliku i jeziku koji se koristi, datiran u IV vek pre Hrista. Jako je bitno primetiti da je natpis Heraklu bez početnog H i može se čitati i kao Jeraklu. Druga bitna informacija je da je reč Sloven zapisana kao Sklabens, što vrlo liči na naziv koji su latini i drugi strani hroničari koristili isključivo za Srbe – Sklaven. Ukoliko je hronologija ovog natpisa tačna to je najraniji primer ovakvog naziva.
Teodro Momzen
Naslovna strana knjige Die unteritalischen Dialekte (1850)
Kratak zapis Teodora Momzena o predmetu iz priče pod tačkom XXXV
Teodor Momzen (Theodor Mommsen 1817-1903) bio je nemački istoričar, koji se najviše bavio rimskim periodom. Kako nam je naš pratilac Zoran Siriški naglasio potrebno je istaći da je Momzen bio jedan od začetnika slovenomržnje i video ih kao nižu rasu. Među brojnim natpisima koje je Teodor Momzen objavio u svom delu Die unteritalischen Dialekte (1850), taj predmet posebno privlači pažnju. Za razliku od uobičajenih natpisa na kamenu, ovaj je bio je izrađen od pečene gline i imao je vrlo neobičan oblik. Već tada, sredinom XIX veka mesto njegovog nalaza bilo je nepoznato, a danas je izgubljen. Sačuvani su samo crteži, prepisi natpisa i različita tumačenja koja su za sobom ostavili istraživači. Prema Momzenovom opisu, predmet se nalazio u zbirci porodice de Miniči u Fermu. Kupljen je u Napulju, dok je njegovo pravo poreklo već tada bilo nepoznato. Sam Momzen pretpostavljao je da bi mogao biti lukanskog porekla, ali tu tvrdnju nije mogao da potkrepi konkretnim podacima. Predmet je bio izrađen od terakote, sa ispupčenom gornjom površinom i natpisom urezanim po obodu. Na obe strane nalazio se prikaz Heraklovog topuza, toljage, naslikan crnom bojom.
Crtež predmeta pod 35 a i b iz knjige Teodroa Momzena.
Čitanje natpisa po T. Momzenu. Iako je na crtežu prikazao prvo slovo u drugom redu kao D u rekonstrukciji natpisa ga čita kao L. Takođe prvi red natpisa čita kao Herkulis ali izostavlja poslednja dva slova SK.
Upravo je natpis postao predmet sporenja. Momzen je priznao da pojedina slova nisu sigurna i da raspolaže samo prepisima koje mu je dostavio de Miniči. Ipak, smatrao je da početak natpisa sadrži ime Herkula, odnosno oblik koji je povezao sa latinskim Herculis. Tako je ovaj neobični predmet ušao u naučnu literaturu kao jedan od spomenika staroitalskih dijalekata.
Dve godine kasnije, poljski istraživač Tadeuš Volanski posvetio je predmetu znatno veću pažnju. U svom delu objavio je crtež preuzet od Momzena, ali je natpis pročitao drugačije. Prema njegovom čitanju, u tekstu se nalazio oblik koji je tumačio kao Herculi slaviensi – „Herkulu slovenskom“. Na osnovu toga predmet je nazvao „Slovenski Herkul“, a u slovenskom prevodu pominje i „Krѣpkoboga“ *, koga je smatrao slovenskim ekvivalentom Herkula.
* Krepko je stara slovenska reč koja označava ono što je snažno, čvrsto, jako i postojano. Potiče od praslovenskog korena krěp- koji se sreće u mnogim slovenskim jezicima i povezan je sa pojmovima snage, kreposti i učvršćivanja. U starim tekstovima reči kao što su krѣpokъ, krѣpostь i ukrѣpiti označavaju jačinu, snagu, utvrđenost ili osnaženje. U savremenom srpskom jeziku isti koren prepoznajemo u rečima krepak, okrepiti, potkrepiti i krepost. Zbog toga bi naziv Krѣpkobog doslovno značio: „snažni bog“, „bog kreposti“, ili „bog sile i snage“.
Ovde prenosimo ceo tekst Tadeuša Volanskog preveden sa nemačkog:
XXVIII. Slovenski Herkul
(Tabla VII, br. 28)
Kod Momzena, na tabli XII pod brojem 35 i opisan na strani 190, nalazi se ova kugla od pečene gline na postolju sa natpisom, čije je mesto nalaza nepoznato, a koja se danas nalazi u zbirci de Miničija u Fermu.
Na obe strane kugle naslikana je crnom bojom toljaga (clava). Natpis na postolju, na kome je pričvršćena ova kugla, urezan je grčkim slovima. Jasno se čita:
IEPEKΛEOΣΣKΛABENΣII
— Herculi slaviensi. — Slavjanskom Krѣpkobogu. — Herkulu slovenskom. — Slovenskom Herkulu. — Herkulu Slovena.
Ovo je, koliko je meni poznato, najstariji pomen imena Slovena.
Krajem XIX veka spomenik ponovo objavljuje Robert Simor Konvej u delu The Italic Dialects (1897). Konvej donosi novo izdanje natpisa i zadržava čitanje koje sadrži niz slova „SKLABENS“, odnosno oblik veoma sličan onome koji je Volanski smatrao značajnim. Ipak, Konvej ne daje nikakvo tumačenje natpisa. Njegova najvažnija napomena odnosi se na sudbinu samog predmeta. Konvej izričito navodi da je spomenik „sada izgubljen“ (now lost).
Posebnu pažnju privlače i sami topuzi prikazani na predmetu. Herkulovi topuzi tj buzdovani se u tom periodu pojavljuju vrlo često i način njihovog prikazivanja takođe ukazuje na ovaj period. Topuzi su nesumnjivo bila dovoljno važan element da ih i Momzen i Volanski posebno pomenu u opisu.
Time se završava trag koji možemo pouzdano pratiti. Predmet koji je sredinom XIX veka još uvek postojao u Fermu nestao je pre kraja veka. Zbog toga danas nije moguće ponovo ispitati glinu, način izrade, boju, dubinu ureza ili slova koja su kod različitih autora izazivala nedoumice. Sve što je preostalo jesu Momzenov opis, crteži, Volanskovo čitanje i Konvejeva kasnija redakcija natpisa.
