Ранохришћанска гробница у Брестовику, недалеко од Београда, откривена је случајно крајем XIX века, када је домаћин Вукашин Милосављевић упао у њене подземне просторије. Ова необична грађевина, украшена крстовима, геометријским мотивима и фреском Богородице са Христом, отвара бројна питања о раном хришћанству на нашим просторима. Посебно је занимљива претпоставка археолога Ђорђа Јанковића о њеној повезаности са Светим Ермилом и Стратоником, као и оријентација гробнице у односу на излазак Сунца на дан њиховог празника.
Откриће ранохришћанске гробнице у Брестовику
Ранохришћанска гробница у Брестовику, селу недалеко од Гроцке, представља један од најзанимљивијих археолошких споменика у околини Београда. Ова необична подземна грађевина откривена је крајем XIX века, сасвим случајно, приликом радова на имању мештанина Вукашина Милосављевића.
Према забележеном сведочанству о открићу, Милосављевић је приликом копања пропао у подземну просторију, чиме је откривен до тада непознат грађевински комплекс. Испоставило се да се испод земље налази зидана гробница са више просторија, чији су архитектонски облик и унутрашње уређење указивали на знатну старост и посебну намену грађевине.
Откриће је привукло пажњу истраживача старина, пре свега због необичне архитектуре, зидног сликарства и хришћанских симбола. За разлику од једноставних гробних конструкција, брестовичка гробница представља сложенију целину, што отвара питање њене првобитне намене, времена изградње и личности којима је била посвећена.
Посебну пажњу заслужује чињеница да је грађевина вековима остала скривена под земљом. Захваљујући томе сачувани су значајни делови њене архитектуре и унутрашње декорације, који данас омогућавају проучавање градитељских и верских традиција времена у којем је настала. Иако се гробница најчешће представља као ранохришћански споменик из позноантичког периода, питања њене првобитне функције, хронологије и евентуалне повезаности са одређеним хришћанским мученицима заслужују посебну пажњу. Управо због тога Брестовик није занимљив само као археолошки локалитет, већ и као место на којем се преплићу материјални остаци прошлости, историјски извори и каснија тумач
Архитектура гробнице и фреска Богородице са Христом
Гробница се састоји се из три дела. Најдубљи део, сама гробница, правоугаоног облика, налази се на западној страни, имала је три зидана сандука и малу нишу у западном зиду која се још види, док сандука нема. Таваница је полуобличаста, а зидови и свод украшени су геометријским мотивима између који се налазе бројни крстови. Види се да иконографија одудара од неке класичне римске и вероватно је одраз неког нашег уметника. У ниши у западном зиду видела се фреска Богородице са Христом на левој руци, а приказ се и данас назире.
Основа за наше истраживање је као што смо рад археолога Ђорђа Јанковића, који је своје мишљење износио у јавним наступима али и у његовој последњој обимној студији „Предање и историја цркве Срба у светлу археологије“.
Свети Ермил и Стратоник – коме је била посвећена гробница?
Брестовичка гробница се по сваком елементу уклапа у житије Светих Ермила и Стратоника, београдских мученика. У њиховом житију се каже да су пострадали тако што су после мучења везани и бачени у Дунав.
Оно што ову гробницу скоро непогрешиво везује баш за Ермила и Стратоника је њена оријентација. Наиме а разјаснимо ми смо већ више пута изнели податке да се цркве у нашим крајевима у ранија времена обавезно граде тако да нису оријентисане строго у смеру исток запад, него тако да на дан празника коме је црква посвећена сунце излази преко олтара. У овом случају у питању је гробница од које је настала црква али сунце овде на дан Светих мученика Ермила и Стратоника 13. јануара по старом односно 26. јануара по новом календару излази тачно на улазу у гробницу и вероватно га осветљава.
Погледајте емисију на каналу Огњило:
