Bugari su i tokom I, i tokom II svetskog rata činili strašne zločine. U Bojniku 17. februara 1942. je stradalo 90% stanovništva, i to ga čini mestom najvećeg stradanja u današnjoj Srbiji. Aleksandar Mitić odgovara da li su se Bugari suočili sa zločinima svojih vojski i da li je bilo odgovornosti…
Ova emisija je teška za gledanje i neprijatno nas suočava sa istinom, ali mi smatramo da je bilo potrebno ispričati ovu priču. Inače Ognjilo se ne bavi novijom istorijom, zbog previše emotivnog i polarizovanog pogleda većine javnosti na te događaje, ali kad je reč o srpskim žrtvama i zločinima prema našem narodu istina treba da se kaže.
17. februar 1942. — stradanje Bojnika i Dragovca
Na godišnjicu zločina obišli smo Bojnik u Pustoj Reci sa istoričarem Aleksandrom Mitićem. Na samom stratištu govorimo o događaju koji je gotovo ugasio život ovog mesta. U emisiji se navodi 523 poimenično popisanih žrtava iz Bojnika i susednog Dragovca. Među ubijenima bilo je više od 150 dece mlađe od petnaest godina, uključujući četrnaestoro dece do godinu dana.
Stanovništvo je dovedeno na prostor kraj Puste reke. Najpre su izdvojeni i streljani muškarci, a zatim su ubijani žene, deca i starci. Preživeli su pozivani da ustanu uz obećanje da će im život biti pošteđen, posle čega je ponovo otvarana vatra. Samo malobrojni uspeli su da prežive, često sa teškim ranama i trajnim posledicama.
Posle streljanja — zima bez doma i hrane
Stradanje nije završeno poslednjim pucnjima. Kuće i pomoćni objekti su spaljeni, zalihe hrane uništene ili odnete, a stoka opljačkana. Preživeli su usred zime ostali bez krova nad glavom i osnovnih uslova za život. Aleksandar Mitić u razgovoru pominje i one koji su naknadno podlegli ranama i posledicama preživljenog.
Spomen-ploče pokazuju razmere gubitka jasnije od svake opšte rečenice. Na njima su zajedno ispisani dedovi, babe, roditelji i deca, ponekad i bebe od svega nekoliko meseci. Iza svakog imena stoji prekinut život, a iza mnogih prezimena gotovo uništena porodica.
Svedočanstva i pitanje odgovornosti
U emisiji pominjemo knjigu istoričara Nikole P. Ilića „Krvavi februar“, kao i dokumentarne filmove „Kad je Pusta Reka opustela“ i „Krvavi februar“. Razgovor obuhvata i pitanje posleratne odgovornosti počinilaca, sudbinu preživelih i mesto ovog zločina u javnom pamćenju. Bojnik zaslužuje da se o njegovim žrtvama govori jasno i dostojanstveno, bez potiskivanja i ideoloških podela.
Pogledajte celu emisiju
