Кроз Загорје у високој Херцеговини води нас Петар Ашкраба Загорски. Обилазимо стара насеља и градине, гребнице, црквишта и места уз која су сачуване приче о породицама и њиховом пореклу. Наш пут почиње у Фочи, води кроз долину Бистрице и висоравни око Калиновика, а завршава се у Улогу.
Шта је некада обухватало име Загорје? Где се налазило старо Кучево? Шта нам камен, натписи и породично памћење говоре о овом крају? Са саговорником који је велики део живота посветио истраживању завичаја покушавамо да сагледамо другачију слику планинског простора, некада далеко насељенијег него данас.
Ово је писани водич кроз нашу теренску емисију: кроз места која смо обишли, казивања Петра Ашкрабе и питања која смо на путу отварали. Погледајте целу емисију да уз причу видите пределе, градине и споменике о којима говоримо.
Наш саговорник: Петар Ашкраба Загорски
Петар Ашкраба Загорски (1952) писац је, песник и истраживач породичног порекла, старих презимена, сеоба и народних предања. Рођен је у Јелашцима код Калиновика, у крају који заузима средишње место у његовом животу и истраживачком раду. Више од пола века посветио је проучавању прошлости српских породица, настојећи да кроз презимена, родослове, старе записе и народно памћење реконструише њихово порекло и кретања кроз векове. Истраживачки рад Ашкраба није започео са Петром. Белешке о пореклу породица и старим родовима водили су и његов отац и ђед, а породично предање о том послу сеже још даље, до прадеде Андрије. Петар је тако наставио посао претходних генерација, али га је током деценија проширио на огроман простор и велики број породица и презимена.
Петар је свој рад засновао на непосредним теренским записима и разговорима са људима
Посебност његовог рада огледа се у непосредном познавању терена. Обишао је небројена села, засеоке, стара гробља и забачене планинске крајеве, од којих су многи данас готово заборављени. Путовао је широм некадашње Југославије, али и по Албанији, Италији, Мађарској и Румунији. Још у време Енвера Хоџе пешке је залазио у северну Албанију, распитујући се о пореклу тамошњих породица. Његова истраживања нису се сводила само на читање књига и архивских докумената. Велики део сазнања стицао је у разговорима са људима, бележећи породична казивања, стара имена, називе места и предања која су се преносила с колена на колено. Ту грађу повезивао је са натписима на старим надгробним споменицима, гребницама, историјским записима, архивском грађом и обимном литературом коју је годинама проучавао. На основу тако прикупљених података изградио је сопствену слику прошлости, у којој посебно место заузимају сродничке везе и сеобе становништва. Један од његових главних закључака јесте да се кретање српских породица не може објаснити једноставним сеобама из једног правца у други, већ да су постојали бројни повратци, укрштања и нова пресељења унутар широког простора који он назива српским тропољем.
Резултате свог рада објавио је у бројним књигама, међу којима су Србија или Загорје, Загорје — Срби кроз времена, Гребослови, Србослови и Сасрбљења, више детаља о њима потражите у посебном одељку мало ниже у тексту.
Укорењеност у народни живот
Ипак, оно што Петра Ашкрабу посебно издваја није само обим његовог рада, већ и његова дубока укорењеност у народни живот. Путујући са њим кроз његов родни крај, стиче се утисак да предања о којима говори за њега нису само грађа за књиге, већ живо наслеђе које познаје из непосредног искуства. Његово познавање људи, породица, старих путева и готово заборављених места открива човека који је остао нераскидиво везан за земљу и народ из којег је потекао.
У овој емисији Петар Ашкраба Загорски води нас кроз своје родно Загорје, откривајући места, породична предања и трагове прошлости које је истраживао током више од пола века. То је прилика да његов рад упознамо не само кроз написане књиге, већ и на самом терену, тамо где су многа његова истраживања започела.
Загорје: име које је мењало границе
Шта је некада обухватало име Загорје? То је једно од главних питања нашег разговора. Петар Ашкраба разликује три просторна значења: најшире, које у својим књигама назива Загорска Србија; потом област која повезује Невесиње, Калиновик, Фочу и Пљевља; и данашње, уже Загорје на висоравни око Калиновика.
Ова разлика је важна за разумевање његовог рада. Када говори о Загорју, Петар не мисли увек на данашње административне границе. Његова истраживања прате стара имена, породице и сеобе, повезујући места која су данас раздвојена општинским и државним границама. У уводном делу емисије зато подсећамо да се ни прошлост Србије не може посматрати само кроз границе њене данашње територије.
Дрина НИЈЕ граница
Податак који је Петар износи да се Србија звала Загорје долази из Летописа попа Дукљанина, Барског родослова, у коме се каже да је српски краљ Будумир или Светоплек поделио Србију и ту се први пут појављује Дрина као линија неког разграничења: „поделио је Србију која се још зове и Загорје дуж линије реке Дрине која је продужена све до Лабског (тј Скадарског језера) и делу западно од те линије дао је име Босна а источном Рашка“. У овом смислу бих дајемо део увода Петрове књиге Србија (или Загорје) који веома добро објашњава проблем са којим се често суочавамо: „Погрешно се говори „Србија је матица“. Тако се мисли да је матица ова садашња Србија и да су се отуда (преко Дрине) Срби најездили на друге просторе. Истина је да је Србија матица, али не само ова данашња окрњена, него је ондашња Србија расцјепкана и има сада десетине исцјепканих дијелова: Србија, Босна, Црна Гора, Херцеговина, Славонија, Космет, Македонија (Јужна Србија), Далмација, Лика, Хрватска… читав Хелм. Средиште дуговремене некадашње Србије јесте управо Загорје које је с обље стране Дрине воде и сама Дрина је кичма Србије, а Међуречја Дрине су крста те кичме.“
Погрешно се говори „Србија је матица“. Тако се мисли да је матица ова садашња Србија и да су се отуда (преко Дрине) Срби најездили на друге просторе. Истина је да је Србија матица, али не само ова данашња окрњена, него је ондашња Србија расцјепкана и има сада десетине исцјепканих дијелова: Србија, Босна, Црна Гора, Херцеговина, Славонија, Космет, Македонија (Јужна Србија), Далмација, Лика, Хрватска… читав Хелм. Средиште дуговремене некадашње Србије јесте управо Загорје које је с обље стране Дрине воде и сама Дрина је кичма Србије, а Међуречја Дрине су крста те кичме.
Петар Ашкраба Загорски, Србија (или Загорје, стара србска презимена, сеобе…)
Калиновик и Кучево — поглед са Градине
На Градини изнад Калиновика отвара се поглед на простор у коме се преплићу остаци утврђења, стара насеља, путеви и породична предања. Петар ово место повезује са старим Кучевом, а Калиновик назива „кровом Херцеговине“. Са висине показује где су се налазила друга упоришта и којим су правцима породице напуштале завичај. У емисији наглашавамо да се прошлост Градине не завршава њеном аустроугарском употребом и доградњом. Старији слојеви и трагови насељавања заслужују пажњу сами за себе. Важно је и разликовати истоимена места: Кучево у Загорју појављује се у историјским изворима али то није једино Кучево. Многи историчари ишли су оним старим погрешним принципом па кад знају за једно Кучево или неки други топоним, сматрају да сваки историјски податак који пронађу мора да се односи баш на тај топоним. Тако се подаци о Кулину Бану и Кучеву везују за Кучево у Подунављу, што је најгоре многи не знају ни где је било то Кучево, јер данашње Кучево и средњовековно Кучево поред Дунава немају много везе. Кучева има још, ту је и Чево у Црниј Гори које се раније звало Кчево а у основи опет Кучево, имамо и Кучевиште у Скопској Црној гори, итд.
Околина Калиновика за нашег саговорника представља и карту порекла. Помиње Младеновиће од којих су постали Младићи и друге родове, старе славе и везе између породица. На другом месту у Калиновику показује камен и извор уз које се чува предање о Љутици Богдану, а говори и о породици Калиновић, и њеној вези са именом места. Градина изнад Калиновика односно некадашње Кучево се често бележи као Аустроугарски град. То је тај проблем историчара и других научника који не гледају даље од свог носа па нам наносе велике штете. Наравно да постоји историјски период када је Аустрија користила и надоградила овај град, али је он постојао и много раније. Није чак ни из средњег века него постоје трагови тзв Илирске градине тј основи овог града су из периода гвозденог или бронзаног доба. Тачно се вероватно неће ни знати јер правих истраживања нема. Рађена су тзв. рекогностицирања и она су показала да је цео овај крај насељен од дубоке праисторије постоји већи број праисторијских градина и у континуитету и даље, што наравно даје основу и за велику насељеност у средњем веку. Планински и високи предели су свакако били више насељени у прошлости, били су сигурнији у немирна времена и другачије се живело.
Везац и околина Калиновика — утврђења и породично памћење
На Везцу, уз старо гробље, прича се наставља о Везцу — малом утврђењу које Петар објашњава као место за преношење знакова и обавештења. Са једног узвишења могло се видети друго, па је мрежа таквих положаја омогућавала да се вест о опасности преноси кроз читав крај.У околини Калиновика помиње и кулу Љутице Богдана. Уз ту причу везује лично сећање на Хаким-бега Филиповића, код кога је као дете долазио по лек за очи и који му је показивао породичне иконе и стару књигу. Овде разговор о пореклу добија сасвим личну димензију: памћење једног сусрета постаје део шире приче о сродству и наслеђу.
У разговору се помињу и предање о кули Мандушића и пореклу Вука Мандушића, као и околна насеља која саговорник повезује са прецима Петровића Његоша. Те породичне везе Петар подробније разрађује у својим књигама.
Фоча је некад била Хотча
Иако емисију отварамо погледом са Калиновика, наше теренско путовање почело је у Фочи. На Горњем пољу Петар преноси предање о Светом Сави, његовом ноћењу под воћком и благослову овог места. Стари назив Хотча уводи нас у причу о именима која су се мењала, док су сећања на њих остајала у књигама и народном говору.
У самом граду говоримо о Бајазитовој џамији и ранијој цркви коју Петар помиње позивајући се на Алију Бејтића и његов рад о Фочи. Помињемо и Каурско поље, простор некадашње цркве Милешевске митрополије и њених дворова. Савремени град тако посматрамо као простор испод чије садашње слике остају старији слојеви живота.
Жупа Бистрица — пут према Миљевини
Од Фочанског Брода скрећемо уз Бистрицу и улазимо у простор старе жупе. Петар набраја градове и насеља: Јелеч, Прилеп или Прилипац, Островицу и Говзу. Имена се понављају и у другим крајевима, што поново отвара питање како разликовати истоимена места у старим записима.
Ово је уједно и пут кроз простор чија се прошлост не види увек са главне саобраћајнице. Села, стене, остаци грађевина и називи предела постају путокази за даље истраживање.
Ратаје — испосница у стени
На Ратајима код Миљевине причамо о кули Ченгића, о пореклу Ченгића, али помињемо и гробницу из првих векова. У питању је необична стена са уклесаном испосницом и гробницом. У емисији описујемо ћелију при дну стене, нишу изнад ње и место на коме се налазила црква. Помињемо истраживања Ђорђа Јанковића и налазе који указују на различите периоде коришћења овог простора.
За Ратаје се везује и предање о боравку Светог Василија Острошког. Петар сам назив места повезује са ратарима, а у близини показује простор некадашње куле Ченгића. Стена, црквиште и породично предање овде чине једну теренску целину.
Оцркавље и Јелеч — црквишта, град и места страдања
Само име Оцркавље упућује нашег саговорника на некадашње црквиште. Разговор се овде окреће и страдањима у Другом светском рату, местима која су, како Петар истиче, недовољно обележена и присутна у јавном памћењу. Помињу се и Понор где су бачени многи усмрћени младићи из војске Драже Михајловића.
У наставку говоримо о средњовековном Јелечу и записима о његовим становницима. Остаци града и трагови старијег живота стоје уз сећања на новија страдања — два слоја прошлости која на овом путу често затичемо један поред другог.
Мрежица, Бујаковина и Цвилин — путеви породица
На потезу Мрежице Петар говори о Јасенови, Бујаковини и старим родовима жупе Бистрице. Посебно издваја Владиславиће и питање места рођења Саве Владиславића, разликујући породично становање у Фочи од летњег боравишта у Јасенику.
Бујаковину повезује са војводом Васојем и сеобама према крају данашњих Берана. У разговор уводи и Цвилин, на другој страни Дрине, уз казивање о Чаславу Клонимировићу и сукобу са Мађарима. Тако једно заустављање на путу прераста у причу о ширем простору, старим родовима и правцима њиховог кретања.
Добропоље и камени прокоп — сећање на језеро
На путу ка Добропољу пажњу привлачи прокоп кроз велику стену. Петар је сигуран да су га људи прокопали и повезује са Јеленом, ћерком кнеза Лазара и супругом Сандаља Хранића. Помиње и три камене столице, које су се ту виделе на којима су се вероватно одржавали састанци.
Према казивању које износи и у својим књигама, Добропоље је некада било језеро, а вода је отекла кроз прокоп Добропољком. У емисији ову причу повезујемо са описом Евлије Челебије, који помиње куће, винограде, баште и реку. Овај предео најбоље се разуме уз снимке стене, положај пута и однос поља према речном току.
Књиге Петра Ашкрабе Загорског
САЗНАЈ СВОЈЕ ПОРИЈЕКЛО И ПРАВУ ИСТОРИЈУ – Петар Ашкраба Загорски.
1. СРБИЈА (ИЛИ ЗАГОРЈЕ – СТАРА СРБСКА ПРЕЗИМЕНА, СЕОБЕ…). (Историографија, обрађује стара србска презимена 600 до 1800 година старости и нека до 2500 година те из њих настала живућа презимена, укупно око 50.000 на 900 страна са простора Загорске Србије која се простирала нешто јужније од Солуна до Алпа, превјеравања Срба, заборав) (40 евра плус поштарина)
2. ГРЕБОСЛОВИ (ПРЕЗИМЕНА ГРЕБНИЦА СРБСКИЈЕ), Загорје, 2022. (казују на 715 страна преко 40.000 презимена на србским гребницама, и разним староставним поменима србских презимена, као и живућа братства на простору Загорске Србије). (40 евра)
3. СРБОСЛОВИ (ПРЕЗИМЕНА СРБА САСРБЉЕНИХ), 2024. (у овој књиги на 665 страна КАЗУЈЕМ о поријеклу око 40.000 презимена, али и друга тачна сазнања о историји сазната истражујући презимена ево преко пола вијека, као и о прошлим, садашњим и будућим догађајима). (40 евра)
4. СВЕСРБИ (БРАНИТЕ СЕ СВЕСРБСКИ), Загорје, 2026. (истражујући презимена и поријекла писац на 600 страница ове књиге, казује на основу својих истраживања, о свим занимљивим темама кроз времена и просторе, осим о струји) (30е)
5. ПОСЛУШАЈТЕ (СРБИ У СВЕ ТРИ ВЈЕРЕ И СВИ ДРУГИ) (дјело у виду мисли на основу дугогодишњих истраживања које на 610 страна говори кроз тачна историјска дешавања о данашњем добу, као и на сваку животну тему, те о историјским заблудама, здрављу, забораву, и шта даље чинити (30е)
6. САСРБЉЕЊА (СРБА РАЗСРБЉЕНИХ), 2019. (аутор је на основу истраживања презимена утврдио све даље идући у прошлост да смо све ближа и ближа родбина, Срби у три вјере. А онда на основу тога објаснио како се САСРБИТИ и одржати мир међу једним народом, Србима) (20е)
7. КАЗИВАЊА (књига мисли/поука кроз историју и простор Загорске Србије на све животне теме). (20е)
8. ИСТИНЕ (изнешене утврђене истине на основу дугих истраживања од појмова преко дешавања до данас на простору Загорске Србије) (20е)
9. ЗАГОРЈЕ (СРБИ КРОЗ ВРЕМЕНА), (историографија, општа историја и сеобе Загорја или Загорске Србије која се простирала од Солуна до Алпи) (20е)
10. ЗБОРНИК-Загорска Србија или Загорје, Калиновик 2013. (приређивач Зборника и Скупа), (17 учесника разних струка о прошлости Загорске Србије) (20е)
11. ПЕТРОВКЕ (ИСТОРИКЕ СРБСКЕ ПОВИЈЕСТИ) (ђе су описани на најистинитији начин најважнији догађаји из овдашње историје на примјерени начин добу када су се здесили, и на начин како сам као истраживач презимена и поријекла, утврдио) (15е)
12. ВЈЕКОВАЊА, спјев. (10е)
13. СИНОВЉЕ, спјев. (10е)
14. и 15. ЂЕДИЈА-КОЉЕНИЦИ, спјевови (обједињено). (15е)
16. ПРВНИЦЕ, поезија. (5е)
17. ТАВНОГОРКЕ, збирка поезије, 1982. (5е)
18. ЗГИБЕНИШТА, епски спјевови. (5е)
Наручивање директно од аутора:
Телефон: +387 65 528 706
Е-пошта: petaraskrabazagorski@yahoo.com
Сијерча — Елези, Пурковићи и сродни родови
У Сијерчи се враћамо породичном пореклу. Петар помиње Елезе, Пурковиће, Драшковиће и Јагодиће, а уз Елезе износи своје тумачење порекла породице Тесла. Пурковиће издваја као други род и најављује наставак приче на Обљу.
Оваква заустављања показују како наш саговорник чита завичај: име села, породична слава и стари помен презимена за њега су повезани делови исте приче, која се наставља далеко од места на коме тренутно стојимо.
Крбљине — Дробовићи и сећање на 1914. годину
Код Крбљина, Дробова крша и Ашкрабовине Петар говори о Дробовићима и свом тумачењу настанка имена Дробњаци. У причу укључује и породични надимак Дроба, сачуван код Ашкраба, као један од трагова старијег порекла.
Други део казивања посвећен је страдању мештана 1914. године. Набраја породице Дробовића, Јакововића, Јоксимовића, Мучибабића, Благојевића и друге, а говори и о одвођењу у Добојски логор. Међу страдалима помиње и жене из своје породице. Иза назива места овде стоји памћење конкретних људи и прекинутих породичних линија.
Гвозно — висораван, црквишта и гребнице
Пут ка Гвозну води нас на пространу планинску зараван. Назив Петар повезује са шумовитим пределом, а у казивању помиње сукоб српске и мађарске војске, две некадашње цркве и гребнице које су остале на терену.
Са Гвозном повезује и Мрњу и порекло Мрњавчевића. Уз историјску причу указује и на црвене божуре који расту у овом крају. Висораван тако у емисији остаје забележена и као историјски простор и као особен планински предео.
Шивољи и Борија — имена која су понеле сеобе
У Шивољима говоримо о породицама које су се иселиле према дурмиторском крају. Петар са именом овог села повезује облике презимена Шивљанчанин и Шљиванчанин, указујући на то како се назив завичаја могао сачувати у имену потомака.
У даљини показује Борију, село које издваја по великом броју школованих људи и лекара, а помиње и Рајка Петрова Нога и Сима Кларића. Поглед према Зеленгори и Лелији прати причу о селима чији су становници оставили траг далеко изван родног краја.
Влахоље — предање о Косачама
На простору према Влахољу, испод Прошћења и Мосаловића, Петар говори о борбама у време побуне Хусеин-бега Градашчевића. Помиње Смаил-агу Ченгића и Али-пашу Ризванбеговића, као и трагове сукоба који су остајали у земљи и локалном памћењу.
Влахоље потом повезује са Косачама. Посебно помиње гребницу на Прибиловом брду и натпис о племенитој земљи, а породично порекло разматра у односу на летња и зимска боравишта. Ово је још једна станица на којој се камени споменик и прича о роду допуњују.
Јелашца — стара липа, Дворишта и породице
У Јелашцима смо у Петровом родном селу. Уз стару липу преноси предање да ју је засадио краљ Милутин и да је на овом месту положен темељ цркви Светог архангела Михаила. Део села носи име Дворишта, које саговорник везује за црквени простор.
Потом показује место на коме су живели Ченгићи и говори о Смаил-аги Ченгићу. Али прича о Јелашцима ту се не завршава: помиње војводу Станоја Јелашића, Станишевац и сеобе које, према његовом истраживању, повезују ово село са Климентима, Кучима, Морачом и другим крајевима.
Петар у овом казивању повезује имена Јелашца, Јелашић и Јелачић, старе породичне огранке и промене у изговору презимена. Управо у родном селу најјасније се види колико је његов рад ослоњен на дуго лично познавање терена и људи.
Јелашачко поље и Вијорац — гребнице које памти од детињства
На Јелашачком пољу, у пределу Вијорца, обилазимо старе камене гребнице. Петар се сећа како је као дечак пролазио између њих на путу у школу. Док се плашио вукова у околини, међу гребницама се, каже, осећао сигурно, готово као код куће.
Ту везује и почетак свог интересовања за презимена. На камену је читао имена и покушавао да разуме ко су људи који су ту сахрањени. Током обиласка показује украсе, крстове, јелене и представе кола, али и оштећења због којих су некадашњи прикази све мање читљиви.
Питање одакле је допреман камен и како су велики споменици постављани на терену остаје једна од тема разговора. Петар износи своје виђење тог поступка, док нам снимци омогућавају да видимо величину, облик и стање самих гребница. Његово поређење данашњег изгледа са оним што памти из детињства отвара и питање очувања овог наслеђа.
Романи или Романовићи — прича о Котроманићима
Следећа станица су Романи, односно Романовићи, уз горњи ток Неретве. Због проблема са звуком на овом делу снимања, у емисији смо накнадно прочитали Петрово казивање. Он старији назив Романовићи повезује са пореклом Котроманића и објашњава како разуме први део њиховог презимена.
Говори и о расељавању села због војног полигона, као и о подизању цркве и поновном оживљавању места. Захвалност упућује доктору Тодору Окуки и људима који су у томе учествовали. Прича о имену и пореклу овде се наставља причом о повратку у завичај.
Обаљ и стари град Обал — слојеви једног гробља
На гробљу у селу Обаљ затичемо старе гребнице, споменике из претходних векова и савремене гробове. Посебну пажњу привлачи црква покривена каменим плочама, као и симбол који у емисији препознајемо као перунику. Исти и сродни облици могу се посматрати и на каменим споменицима око ње.
Петар показује поново употребљене делове старих гребница, натписе и украсе. Застајемо и уз споменик жене познате као баба Колакуша, а разговор води ка породицама које су ту живеле и враћале се у завичај. Помињемо и некрополу Ченгић-бара, коју овог пута нисмо обишли.
Испод села налази се стари град Обал. Уз њега Петар везује приче о Пурковићима, Санковићима и другим родовима, као и своја тумачења порекла појединих познатих личности. Поглед на град и његов положај допуњује оно што смо претходно видели на сеоском гробљу. Посебно је занимљива прича о „баби Колакуши“ која је поживела 119 година од 1790 до 1909.
Улог и Вишева — завршетак путовања
Путовање завршавамо у Улогу, у долини Неретве. Назив места Петар повезује са улегнућем терена: у ком год правцу да се изађе из Улога, пут води узбрдо. Одатле отвара причу о жупи Вишеви, старим градовима и именима речних долина.
Посебан део разговора посвећен је војводи Перу Расојевићу Тунгузу и устаничком наслеђу овог краја. Петар прати његово породично порекло и сећање на човека чији је живот био обележен устанцима и борбом.
Језеро — предање о Светом Сави и Немањићима
Изнад Улога, према Невесињу, налази се село Језеро. За то место везује предање о Светом Сави, обнови дедовине и пореклу Немањића. Тако се завршетак пута поново спаја са његовим почетком: причом о завичају, породичном памћењу и именима која трају и онда када се становништво расели.
Погледајте целу емисију
Загорје се не може упознати само набрајањем имена и година. Потребно је видети положај села и градина, путеве између планина и долина, велике камене гребнице и места која људи памте из детињства. Зато вас позивамо да погледате емисију „Загорје или Србија — Петар Ашкраба Загорски“ и прођете овим путем заједно са нама.
Емисија на јутјубу
Кратки исечци
За још разговора, теренских прилога и тематских плејлиста посетите страницу Емисије Огњила.
