Могу ли народне песме, митови и предања сачувати сећања на догађаје и личности о којима писани историјски извори ћуте? Колико далеко у прошлост сежу приче које су се вековима преносиле с колена на колено и шта нам оне могу открити о историји, веровањима и култури српског народа?
Трећи број зборника „Огњило“, објављен на Божић 7531. (2023) године, посвећен је теми „Предања као кључ српске повеснице“. У средишту овог издања налазе се народна предања, епске песме, митови, легенде и обичаји, посматрани као драгоцено наслеђе које може помоћи у истраживању и разумевању наше прошлости. У уводном тексту уредници подсећају на речи светог Јустина Поповића, који предање описује као нешто што смо примили од претходних поколења и што смо дужни да сачувамо и пренесемо даље:
„То што ти је поверено, а не што си пронашао; то што си примио, а не што си сам измислио; то није дело ума него учења, није приватна својина него свенародна предаја; дело које је до тебе дошло, а не тобом откривено; у односу према њему ти ниси проналазач него стражар, ниси оснивач него следбеник, ниси вођ него вођен.“
Управо је то полазиште трећег броја „Огњила“: да народно памћење не треба посматрати само као књижевно или фолклорно наслеђе, већ и као могући извор сазнања о давним временима.
Зборник отвара рад Александра Шаргића, посвећен Јакобу Гриму и његовом интересовању за српски језик, народну књижевност и митологију. Аутор разматра Гримов допринос проучавању српског наслеђа и износи предлог за оснивање института који би се систематски бавио српском митологијом, народним обичајима и језиком. Срђан Јовић у раду „Народна књижевност као историјски извор“ истражује могућности коришћења усменог наслеђа у историјским истраживањима, са посебним освртом на народну епску поезију. Једну од занимљивих тема обрађује Александар Митић у раду „Предања о Тројану код Срба и других Словена“. Кроз различите записе и народне приче разматра се лик Тројана, његово присуство у словенској традицији и могуће везе са старијим историјским и митолошким слојевима.
Марко Хубер у раду „Приче о Панонском мору“ истражује распрострањена народна предања о некадашњем мору на просторима Панонске низије, њихове варијанте и места на којима су сачувана. Посебну занимљивост зборнику дају радови који читаоца воде кроз мање познате слојеве народног памћења. У репринту рада Јоксима Новића-Оточанина доноси се предање о дивовима и настанку појединих географских назива у Метохији. Гордана Старовић Петровић обрађује „Предање о јелену“, док Драган Јацановић у раду „Бог ником дужан не остаје“ представља још једну тему из народног наслеђа. Др Иван Димитријевић истражује скривене слојеве предања у народним песмама и приповеткама, а Милан Николајевић у раду „На гробу Краљевића Марка“ бави се једним од најпознатијих јунака српске епске традиције. Историјска личност и народно предање сусрећу се и у раду Владете Коларевића о Павлу Бакићу, док Мирослав Димитријевић представља православна народна предања из Моравске Србије.
Др Зоран Милошевић истражује клетве забележене у збирци „Песме и обичаји укупног народа србског“ Милоша С. Милојевића. Душан Лазаревић разматра однос према миту и различите приступе његовом тумачењу, док Младен Милосављевић у раду „Омаја и друге авети“ истражује утицај усмених предања на књижевну фантастику. Ову целину употпуњује рад Радета Јанковића, „Традиција и контратрадиција“, који разматра шири значај традиције и њеног места у култури.
„Огњило 3 – Предања као кључ српске повеснице“ окупља истраживаче различитих области око заједничког питања: шта се све може сазнати о прошлости ако пажљивије ослушнемо оно што је народ вековима памтио и преносио?
Бројни примери из народне књижевности, историјски записи, предања о личностима и местима, као и пратеће илустрације, чине овај зборник занимљивим за читаоце које привлаче српска историја, митологија, етнологија и усмено наслеђе.
Зборник има 220 страна и у њему се налази 16 радова. Формат Б5 – 17 x 24 cm, 220 страна, меки повез. Цена 1.200 динара.
