Трећи број зборника Огњило је био посвећен народним предањима и ова емисија заснована је на раду Александра Митића из тог броја, под насловом „Предања о Тројану код Срба и других Словена“.
Тројан асоцира и на божанство и на сећање на цара Тројана али и на Троју. Видећете да у анализи Александра Митића има свега тога.
Предања о Тројану сачувана вековима и миленијумима код Срба, Руса и других Словена, па чак и код народа који се од пре век и по више не убрајају у Словене, попут нпр. Румуна, записана су у 19. и 20. веку у облику народних приповедака или народних песама и тако сачувана од заборава. Тројана помињу и средњовекови руски-словенски списи, а како ћемо видети о њему има помена и у старом веку.
Троја, Јан Хусарик 1987.
Тројан чесма у Барајеву
Предања о Тројану сачувана вековима и миленијумима код Срба, Руса и других Словена, па чак и код народа који се од пре век и по више не убрајају у Словене, попут нпр. Румуна, записана су у 19. и 20. веку у облику народних приповедака или народних песама и тако сачувана од заборава. Тројана помињу и средњовекови руски-словенски списи, а како ћемо видети о њему има помена и у старом веку.
Та тројична симболика је оно што нас прати од памтивека и сама вера у божански тројни принцип је вероватно и довела до примања хришћанства код барем дела наших предака у апостолска времена. Просто је немогуће не приметити да неки од старих приказа Тројана са три лица изгледају потпуно исто као и представа свете Тројице из неких наших цркава, један од таквих приказа је и у Хиландару. Можда ипак треба нагласити да причом о Тројану ми не правимо емисију против или за ни хришћанства нити неке старе вере, само анализирамо прошлост онакву каква јесте.
Погледајте емисију на каналу Огњило:
