Razaranje srpske privrede, kako one seoske, tj. poljoprivrede, tako i one gradske, tj. industrijskih postrojenja nakon drugog svetskog rata, tema je o kojoj se ne priča baš mnogo u našoj javnosti. Za sveobuhvatno sagledavanje ove problematike nebi bilo dovoljno ni 10 obimnih emisija. Kako nas to ne bi odvuklo u preopširnost, odlučili smo da to ukratko predstavimo u dve emisije. U ovoj emisiji prikazaćemo nekoliko najbitnijih činilaca koji su u komunističko vreme nakon drugog svetskog rata postepeno razorili srpsko selo i seosku privredu koja je bila okosnica opstanka našeg naroda na ovom prostoru još od neolita. U nekoj od naših narednih emisija ispričaćemo priču kako je komunistička vlast u saradnji sa spoljnim faktorom zaustavila rast srpske industrije.
Još je Vuk Karadžić zabeležio da su u vreme Karađorđevog rata ili Prvog srpskog ustanka kako ga istoriografija pogrešno naziva, gotovo svi Srbi živeli na selu. Čak i ono malo Srba što je bilo po tadašnjim varošima, od strane većine Srba i nisu smatrani za Srbe jer su bili izmešani sa Turcima, Grcima, Cincarima i Jermenima i drugim etničkim grupama koje su za razliku od nas živeli po varošima i gradovima.
Četiri uzroka propasti sela u komunističkim odlukama: zabrana držanja koza, zabrana konoplje, zabrana svilene bube i uništavanje seoskih opština.
Porodične zadruge
Jedan od bitnih elemenata snage srpskog sela i uopšte srpskog društva tokom dugog vremena su bile porodične zadruge, tj zajednički način života više generacija u istom velikom domaćinstvu.
Želeći da bolje predstavimo zadruge i etnografska istraživanja porodičnih zadruga prenosimo tekst sa bloga posvećenog knjigama. Ceo tekst možete pročitati na sledećoj adresi:
https://aknjige.com/blog/znacaj-zadruge-familije-u-srpskom-narodu/2024/
Porodična zadruga koja je mogla spasiti selo počela je da propada i mnogo ranije, a o tome je detaljno pisao Aćim Čumić u delu pod nazivom „Predlog odseku istoričkom i državničkom Srpskog učenog društva za izučavanje života naroda srpskog od Aćima Čumića“ ovu e-knjigu poklanjamo našim pratiocima i možete je skinuti sa našeg sajta na kraju teksta
Značaj zadruge (familije) u srpskom narodu
Godine 1871. Aćim Čumić (1836-1901), srpski političar, profesor prava i član Srpskoga učenog društva, podneo je Društvu, tj. “odseku istoričkom i državničkom”, predlog za izučavanje života naroda srpskog. Odsek je prihvatio Čumićev predlog da se u razne srpske krajeve pošalju dva lica, koja bi dužim ispitivanjem i promatranjem proučila naše narodne osobine u socijalno-političkom smislu, a posebno ustanovu zadruge i opštine. Odsek je takođe odlučio da se ovaj Čumićev predlog odštampa kao zasebna brošura u 1500 primeraka radi slanja u razne srpske krajeve, kako bi se Društvu što pre javila lica, koja bi bila kompetentna za ovaj posao. Tako je svet ugledala brošura pod nazivom “Predlog odseku istoričkom i državničkom Srpskog učenog društva za izučavanje života naroda srpskog od Aćima Čumića”, objavljena u Beogradu 1871. godine u štampariji Nikole Stefanovića i družine.
Svaki narod ima svoje osobitosti, koje ga razlikuju od drugih naroda, i život svakog naroda treba da je skladan s tim osobitostima. Ove su istine priznate i opšte poznate. Za svaki narod je nužno da pozna sebe. Nauka o narodu je za državnika osnovna nauka. Bez ove nauke državnik je kao morski brodar bez kompasa. Bez ove nauke državnik se izlaže opasnosti, da život naroda svoga uredi po tuđim pojimima i svojstvima, da u organizam jednoga bića postavi načelo suprotno pravome načelu toga bića. Rezultat je ovih pogrešaka: kvarenje i rušenje, umesto stvaranja i podizanja. ovakve pogreške skupo staju i velike narode, a male narode mogu i same glave stati.
Imanje, na kom četiri brata nepodeljena mogu prilično životariti, kad se podele, za njih je malo i oni postanu pravi golaveri.
Porodična zadruga iz okoline Aleksinca
Porodična zadruga sa Banije
Proleter (tako se zovu oni koji nemaju nigde ništa) je najveće zlo za narode evropske. Sve druge borbe, koje se vode, nisu ništa prema strahovitoj borbi, koju prete da povedu jednog dana milioni golavera protivu ostalih. Ta će borba proizvesti najstrašniji potres u svetu i porušiće sve temelje današnjeg društvenog i političnog života čovekovog. Veliki narodi, kod kojih pored velikih poroka ima i velikih vrlina (dobrodetelji) mogu ovo zlo snositi kako tako. Ali, šta bi od naroda srpskog bilo, kad bi ga, pored ostalih njegovih beda, još i ovo zlo (u obliku zapadnom) snašlo? Ustanova (zadruga) koja je kadra da otkloni ili umali najstrašnije zlo ovoga veka, proletar, prava je blagodet za jedan narod.
Zadruga je udružena snaga. udruženom snagom daje se više proizvesti nego snagom razdvojenom. Umesto da 2, 3, 4 ili više njih idu na sastanak, sud, u varoš, ide samo jedan, dok ostali rade drugi posao. Vetar oborio krstine, razvršio seno, obalio gradinu, zovu na kuluk ili u sresku kancelariju, inokosan kud će pre? Jedno će svršiti, ostalo će propadati. Zadruga dospe svuda i na vreme.
Porodična zadruga u Zmijanju
Porodična zadruga iz sela Planinica
Razviti seljaka znači potencirati njegova dobra svojstva, a ne zamenjivati ih drugim svojstvima, koja sa izvesnog gledišta mogu biti bolja, ali prirodu seljakovu kvare i izopačavaju. U sela će se razliti iz varoši ponajčešće ono, što je najlošije i imanjem i pameću i poštenjem…
Od negdašnjih i današnjih srpskih sela postaće; Višnjice, Mokri lugovi, Beli potoci, Sušice (kod Kragujevca) itd. i u njima se neće nikad više roditi Birčanin Ilija…
Narod se uči da “male svece” napušta: da treći dan svete trojice ne svetkuje, da slavu svoju prekrati, da mnoge zavetine batali itd … valja se bojati, da sa “malim svecima” ne odu i veliki, da sa trećim danom svete trojice ne ode cela trojica. U narodu selskom bila je, a i danas je, najveća snaga srpska. Taj je red stekao narodnu slobodu. Taj se red borio za građansku slobodu. Iz tog reda su proizašli vođe srpski, junaci i državnici. Valja raditi da se ta snaga sačuva i podigne. Jedno od sredstava da se kod naroda selskog sačuvaju i podignu dobra svojstva biće i zadruga.
Napravili smo elektronsku verziju ove knjige za svakoga koga zanima:
Acim-Cumic-Zadruge-Predlog-odseku-istorickom.pdf
O AUTORU
Aćim Čumić (Trešnjevica kod Aranđelovca, 1836 – Kusadak, 27. jul/9. avgust 1901) bio je srpski političar, profesor prava, sudija i jedno vreme predsednik vlade kneževine Srbije.
Bio je političar konzervativne orijentacije, blizak starijim političarima Iliji Garašaninu i Jovanu Marinoviću, i predvodnik grupe mladokonzervativaca. Bio je temperamentan čovek, oštrog jezika. 1871. godine postao je predsednik beogradske opštine, ali ga je liberalsko namesništvo, na čijem čelu se nalazio Jovan Ristić, ubrzo zbacilo. Potom se bavio advokaturom u Beogradu, da bi 1873-1874. godine bio ministar unutrašnjih dela u Marinovićevom kabinetu. 25. novembra 1874. godine Čumić je zamenio Marinovića i sam postao predsednik vlade (Vlada Aćima Čumića). Pošto vlada nije uživala poverenje skupštine, to je već posle tri meseca, 22. januara 1875. godine, bila zamenjena drugom. Potom je postavljen za sudiju Kasacionog suda.
Od strane liberalske vlade uhapšen je 1878. godine zbog navodnog učešća u Topolskoj buni i osuđen na smrt zajedno sa Jevremom Markovićem, ali je ubrzo pomilovan i osuđen na 10 godina robije. Pušten je iz zatvora po padu Ristićeve vlade i dolasku naprednjačke 1880. godine. Kasnije se više nije bavio politikom. Bio je član Srpskog učenog društva i počasni član Srpske kraljevske akademije od 1892. godine. Bio je senator Kraljevine Srbije 1901. godine.
