Pohvala ljigavosti izašla iz oštrog pera Radeta Jankovića je svojevrsna satira koja oslikava stanje duha, kako današnje političe „elite“, tako i dobrog dela ostatka srpskog društva. Kao i Pohvala ludosti Erazma Roterdamskog sa početka 16 veka u kojoj je holandski autor pribeležio sve nakaradne stvari svoga doba, uključujući korupciju, glupost, zatupljenost, nekulturu, sve to nazvavši ludošću, Rade ide i korak dalje i te pojave imenuje kao ljigavost. Ljigavost nije samo istovetna Erazmovoj ludosti, već je svojevrsna nadgradnja, odnosno njen „viši nivo“.
Dobro je poznat kult heroizma kod Srba, koji je negovan kod našeg naroda još od antičkih vremena, pa sve do modernog doba, naročito u doba robovanja pod tuđinima. Mećutim malo je poznat kult ljigavosti, a da on ima svoju genezu znamo još iz satiričnih dela naših pisaca iz 19 veka. Pojave koje su opisivali Milovan Glišić, Branislav Nušić, Radoje Domanović i mnogi drugi, lako su prepoznatljive i danas. Da ta pojava nije baš skorijeg datuma, imali bi smo na pragu oslobođenja od Turaka samo herojske kultove poput Kosovskog, na kojima je i negovan stav jednog Hajduk Veljka. Svi znamo njegovu čuvenu rečenicu „Glavu dajem, Krajinu ne dajem“. Ali pored takvih heroja čije su žrtve ugrađene u temelje obnovljene srpske države, mi imamo narodne poslovice koje su dijametralno suprotne heroizmu, npr. „Beganova majka ne plače, već Stojanova“, „Umiljato jagnje dve ovce sisa“, „Pognutu glavu sablja ne seče“… i mnoge druge, gde heroizma nema ni u tragovima, već dvoličnosti, puzenja i udvorištva, što je Rade u svojoj knjizi obuhvatio pojmom ljigavosti. Na tim „vrednostima“ obrazovala se moderna srpska „elita“, pa ne čudi što nam na svim poljima tako „dobro“ ide.
Kao kod Erazma, tako i kod Radeta, dokle traju ludost i ljigavost kod naroda, dotle njihova dela neće gubiti na aktuelnosti.
Format 12.5 x 20 cm, 120 strana, meki povez. Cena 800 dinara.
