Похвала љигавости
800 рсд
Похвала љигавости изашла из оштрог пера Радета Јанковића је својеврсна сатира која осликава стање духа, како данашње политиче „елите“, тако и доброг дела остатка српског друштва. Као и Похвала лудости Еразма Ротердамског са почетка 16 века у којој је холандски аутор прибележио све накарадне ствари свога доба, укључујући корупцију, глупост, затупљеност, некултуру, све то назвавши лудошћу, Раде иде и корак даље и те појаве именује као љигавост. Љигавост није само истоветна Еразмовој лудости, већ је својеврсна надградња, односно њен „виши ниво“.
Добро је познат култ хероизма код Срба, који је негован код нашег народа још од античких времена, па све до модерног доба, нарочито у доба робовања под туђинима. Мећутим мало је познат култ љигавости, а да он има своју генезу знамо још из сатиричних дела наших писаца из 19 века. Појаве које су описивали Милован Глишић, Бранислав Нушић, Радоје Домановић и многи други, лако су препознатљиве и данас. Да та појава није баш скоријег датума, имали би смо на прагу ослобођења од Турака само херојске култове попут Косовског, на којима је и негован став једног Хајдук Вељка. Сви знамо његову чувену реченицу „Главу дајем, Крајину не дајем“. Али поред таквих хероја чије су жртве уграђене у темеље обновљене српске државе, ми имамо народне пословице које су дијаметрално супротне хероизму, нпр. „Беганова мајка не плаче, већ Стојанова“, „Умиљато јагње две овце сиса“, „Погнуту главу сабља не сече“… и многе друге, где хероизма нема ни у траговима, већ дволичности, пузења и удвориштва, што је Раде у својој књизи обухватио појмом љигавости. На тим „вредностима“ образовала се модерна српска „елита“, па не чуди што нам на свим пољима тако „добро“ иде.
Формат 12.5 x 20 цм, 120 страна, меки повез. Цена 800 динара.
