Piše Marko Huber
istraživač
Zahvaljujući tekstu Dalibora Drekića pod naslovom „Kako je Dositej Obradović udario temelj stranoj istorijskoj školi kod Srba“, saznali smo i za javni poziv koji je u ime Družtva Srbske slovesnosti (preteče Srpske akademije nauka) uputio Đorđe Cenić u članku u Srbskim novinama 19. jula 1851. godine.
„… Istorija jednog naroda svedok je njegovog suštestvovanja. Ako istorije imamo, onda neće docnije niko moći reći da nije Srba na svetu bilo; ali ako propustimo da mi sami našu istoriju izradimo nego je tuđinu ostavimo i od njega čekamo da nam je spiše, onda nam je žalostna majka…“
Đorđe Cenić poziva upravo na sakupanje i čuvanje istorijskih saznanja u okviru naroda na njihovo objavljivanje i njegov poziv veoma podseća na naš pristup istoriji, gde to isto pokušavamo kroz zbornike, jutjub emisije i druge platforme. Smatramo da su njegove reči veoma dragocene i zbog toga prenosimo njegov poziv u celini. Stil pisanja i gramatičke konstrukcije nismo menjali, i to je veoma zanimljivo, pruža uvid u duh vremena:
Naslovna strana Srbskih novina u kojima je objavljen ovaj poziv
Uvereno budući družtvo srbske slovesnosti, da se u prizreniju naše narodne istorije dosta podataka u samome otečestvu našem nalazi, ali da se za sakupljanje istih do sada niko pobrinuo nije. Jedno zar zbog toga što onaj, koji bi kakvo na taj konac putovanje po Srbiji učinio nužno za to troška nema, a drugo zbog toga što onaj koji bi možda takovo što i preduzeti mogao, ili ne uviža važnost ovakove podatke istorične kupiti, ili, nemogući sam od njih upotrebenija činiti, ne zna nikoga, koji bi se ovim delom zanimao, kako bi mu on svoja izvestija o čemu poslati mogao, da se ona tako u jednu knjigu skupe i na svet izdadu. Znajući dakle družtvo, da se dovoljno materijala za srbsku istoriju nalazi, ali da niko taj materijal nije skupio, nego ponajviše sve što bi za istoriju važno bilo u ustima naroda živi: to da bi se ovakvi podatci od propasti sačuvali i da bi se potomstvu živi izvor srbskog suštestvovanja ostavio, umoljava ono sve gg. kružne i sreske načelnike, srezke pisare, sveštenike, učitelje i uobšte sve činovnike, trgovce i svakoga onoga koji bi sam ili podsredstvom drugoga, štogod o čemu napisati mogao, da bi svaku dobrotu imao, na korist svoga otečestva i naroda potruditi se i sve ono, što bi ili sam o kakvim razvalinama, gradovima, dvorovima, grobovima, rekama, potocima, selima, brdima, dolinama, o monastirima i crkvama znao, ili bi čuo da narod o čemu priča, da se sve ovo potrudi skupiti i družtvu srbske slovesnosti opraviti.
Javni poziv – slika članka u Srbskim novinama
Ako bi se dogodilo, da bi koji štogod o čemu kazati mogao, ali da bi se zbog toga zatezao, što možda ne bi lepo i tako reći po gramatički stvari opisati umeo: to se ipak od strane družtva uverava da će se njegovo izvestije kao najdragoceniji poklon primiti, i da će svako ono delo, koje ne bi najbolje napisano bilo, od strane družtva dragovoljno popraviti, ako bi naravno onaj, koji ga šalje, na to saizvolio: a ko bi koji sahtevao, da sasvim ostane kao što je napisano: to mu se obećava, da će se takođe njegovoj želji udovletvoriti, i da se rečica popraviti neće.
U slučaju, ako bi koji znao štogod o čemu javiti, ali bi za svoje isvestije nagradu zahtevao, to neka delo svoje neposredstveno, ili podsredstvom kojega prijatelja družtvu na pregled podnese, pak će mu se po važnosti dela i nagrada opredeliti.
Cilj ovoga poziva taj je da se svi ovakovi podatci radi sačuvanja od propasti u Glasniku koje družtvo izdaje stave: zato će se i svakog onog koji što napisao bude, ime u Glasniku navesti. Svakom pak priložniku, koji bi se samo za ljubav svoga roda i otečestva, bez ikakove nagrade, svoje delo ustupio, poslaće družtvo onu čast Glasnika na poklon, u kome se njegovo delo nalazi: a ako bi koji i više važnih izvestija družtvu poslao: to će mu ono i sve svoje Glasnike na dar poslati.
Tuđin će ono o nama reći, što je njemu po volji, a ono što upravo narodnost sačinjava i što je ogledalo u kom će se duh srbski uvideti moći, predstavlja ono što će tuđin za malovažno ili njegovom interesu protivno smatrati i onda ćemo i kod istorije biti bez istorije.
Istorija jednog naroda svedok je njegovog suštestvovanja. Ako istorije imamo, onda neće docnije niko moći reći da nije Srba na svetu bilo; ali ako propustimo da mi sami našu istoriju izradimo nego je tuđinu ostavimo i od njega čekamo da nam je spiše, onda nam je žalostna majka. Tuđin će ono o nama reći, što je njemu po volji, a ono što upravo narodnost sačinjava i što je ogledalo u kom će se duh srbski uvideti moći, predstavlja ono što će tuđin za malovažno ili njegovom interesu protivno smatrati i onda ćemo i kod istorije biti bez istorije. Neka svaki pravi Srbin predstavi naše staro doba, počevši od našeg postanka pa do skorašnjih vremena, on će videti da u onome što su stranci više mimogredno, i to što se njima dopalo, o nama pisali, dosta dobra o nama nalazi, a koliko bi toga više bilo, kad bi mi svoju istoriju imali, koji bi se za svoj narod interesovali i koji bi najpriležnije sve ono skupili, što Srbe kao Srbe predstavlja. O, kako bi srećni bili, kada bi kazali: nije Nemče i nije Francuze tako, kao što ti o nama kažeš, jer evo kako naš Milovan, Radivoj i Milenko o tome pišu!
Družtvo se dakle nada, da neće poziv ovaj bezplodan ostati, nego da će se zaista vatrena rodoljubaca kod nas naći, koji će dragovoljno malo vremena i truda žertvovati, da sebe i svoj narod pred ostalim svetom obezsmrte, i tako vence lovorove kod svojih potomaka zasluže.
Sekretar družtva srbske slovesnosti
Đorđe D. Cenić
Društvo srpske slovesnosti je u ono vreme bilo dakle svesno da ne smemo dozvoliti da nam stranci pišu istoriju, nažalost ostalo je na tome da su naši istoričari učili iz knjiga koje su pisali tuđini ili su njih koristili kao osnovu svog daljeg rada, pa u suštini, namerno ili slučajno većina njih je radila za strane interese a protiv naših.
Glasnik Družtva srbske slovesnosti iz 1851 i Predlog pečata Srbske nauka akademije u Knjaževstvu Serbie (preimenovane u Društvo srbske slovesnosti) koji je izradio Atanasije Nikolić
Link ka digitalnoj verziji Srbskih novina u kojoj se nalazi javni poziv Družtva srbske slovesnosti
https://www.digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_34A8BB99366B973490F07A22BA4B577B-1851-07-19
