Piše Marko Huber
istraživač
Prenosimo tekst iz dnevnih novina Vreme od 13. septembra 1932. u kome se govori o pronalasku dva bunara u Starčevu za koje se osnovano pretpostavljalo da su iz samog vremena neolitskog naselja u Starčevu, tj po sadašnjoj hronologiji bili bi oko 8.000 godina stari i samim tim među najstarijim bunarima ikada potvrđenim na svetu. Bunare je pronašao američki arheolog češkog porekla Vladimir Jaroslav Fjuks (Vladimir Jaroslav Fewkes) koji je sa ekipom sa Harvarda predvodio arheološka iskopavanja u Starčevu tokom 1931. i 1932. godine. Njega je tada pratio naš arheolog i kustos Narodnog muzeja Miodrag Grbić.
Samo mesto gde je vršeno iskopavanje je bilo ugroženo radom ciglana koje su kopale materijal iz neposredne blizine iskopavanja. Inače taj potez se u narodu zvao Grad, pretpostavlja se po nekom srednjevekovnom gradu koji je tu bio ali dokazi za njegovo postojanje nisu nađeni. Ali zbog toga arheološki lokalitet nosi ime Starčevo-Grad.
Slike sa iskopavanja lokaliteta Starčevo Grad 1931-1932.
Nakon iskopavanja Vladimir Fjuks je napisao izveštaj o tome pod naslovom Excavations at Starčevo, Yugoslavia, seasons 1931 and 1932. U tom izveštaju Fjuks je detaljnije opisao bunare i kaže da su oni bili prečnika 0.98 m i 1,40 m, i njihove ukupne dubine, merene od nivoa jame, 3,30 m i 4,20 m redom.
Jedan od bunara imao je usečenu stazu od podova kolibe do ivice bunara i niz stepenica, po dve sa svake strane, koje su vodile do platforme neposredno iznad nivoa vode. Arheološki materijal pronađen u ovim bunarima bio je čisti neolit i sadržao je oslikane ulomke. Bunari nisu bili prepoznati kao takvi sve dok se nisu pojavile stepenice i kada su iskopani utvrđeno je da je sadašnji vodostaj 2,70 m ispod nivoa neolitskog naselja.
Teško je razumeti zapostavljanje ovakvog otkrića. U javnosti nema pomena ovih bunara i nama nije poznato da se pominju ni u naučnim radovima. Značaj Starčeva kao jedne od prvih široko rasprostranjenih praistorijskih kultura na našim prostorima očigledno nije prepoznat, a ovo je naš doprinos da se više sazna o tome.
Bunari sa lokaliteta Starčevo Grad 1931-1932.
Početak teksta iz dnevnih novina Vreme
Senzacionalno arheološko otkriće u Starčevu
Šef ekspedicije američkih arheologa g. dr. Fjuks izlaže saradniku „Vremena značaj pronađenih bunara, za koje veruje da potiču iz neolitskog doba.
Starčevo, 12 septembra. — Radovi na iskopavanju starina kod „Starčevačkog grada“ privode se kraju. Još za koji dan, dok se samo završi premeravanje iskopanih zemunica, ognjišta i bunara, američka arheološka ekspedicija, na čijem se čelu nalazi profesor Harvardskog univerziteta, g. dr. Fjuks, napustiće Starčevo. Ovih dana pri samom završetku radova, arheološka ekspedicija naišla je na stvari, koje će svakako pobuditi najveću senzaciju u naučnom svetu. Na sondiranom terenu arheolozi su primetili dve, po formatu neobične zatrpane jame. Po samom obliku jama nisu mogli odrediti čemu su one služile. Jer, niti su odgovarale zemunicama za stanovanje, niti pak jamama za bacanje otpadaka, na kakve se vrlo često nailazi.
VODA IZNENAĐUJE ARHEOLOGE
Neobično zainteresovani ovim, arheolozi su počeli pažljivo da rade. Posle nekog vremena, na dubini od nekoliko metara, pojavila se, sasvim neočekivano, voda. Iznenađenje arheologa nije bilo malo, kada su, sasvim pouzdano mogli utvrditi da obe jame pretstavljaju bunare. U prvi mah poverovalo se da se radi o nekim bunarima novijeg doba. Ali kada su predmeti, koji su nađeni u bunarima, detaljno pregledani, moglo se gotovo kategorički utvrditi da oba bunara potiču iz neolitskog doba. Otkriće ovih bunara izazvalo je pravu senzaciju među članovima ekspedicije. Ovo iznenađenje dolazi otuda, što do danas nigde na svetu nisu pronađeni bunari toliko starog datuma. Izgleda prosto neverovatno da je kultura čoveka od pre nekoliko hiljada godina bila na ovolikom stupnju da bi kopao bunare. Tim pre što se gotovo sa sigurnošću može reći da je voda dopirala skoro do samog mesta, gde se nalazi „Starčevački grad“. Upravo, može se reći da su zemunice, u kojima je stanovao neolitski čovek, kopane na samoj obali. Ali, ko zna…
Merodavnu reč o ovim bunarima, u kojima su nađene stvari koje neosporno potiču iz neolitskog doba, daće sigurno nauka. Nesumnjivo je da će se za ove bunare zainteresovati najveći arheološki kapaciteti sveta, kada saznaju o njihovom pronalasku.
OPASNOST OD CIGLARA
Međutim, nas ipak nešto zabrinjuje. Poznavajući mentalitet našeg naroda, gotovo sa sigurnošću možemo reći da će ovi bunari za kratko vreme biti uništeni ili, u najmanju ruku, toliko oštećeni da će se teško moći nešto pozitivnog utvrditi. Jer već sada, još dok se arheolozi nalaze na terenu, u neposrednoj blizini rade ciglari. Oni će, u to smo gotovo uvereni, kada arheolozi budu otišli, sigurno poleteti na ove bunare radi snabdevanja vodom. A to svakako neće koristiti nauci. Možda bi se, ipak, nekako moglo sačuvati ovo mesto. Za to bi bilo potrebno samo malo dobre volje. Radovi na iskopavanju kod Starčeva zainteresovali su, pored naših naučnika, i ostali svet. Tako su juče u Starčevo došli članovi Rotari klubova iz Beograda i Pančeva. Jedna grupa od preko pedeset izletnika na čelu sa profesorom univerziteta i upravnikom Narodnog muzeja, g. dr. Vladom Petkovićem, došla je da bi se na licu mesta uverila o važnosti i upoznala sa svima detaljima ovog iskopavanja. Pored ostalih na ovom izletu primećeni su pretsednik beogradskog Rotari kluba g. dr. Voja Kujundžić, pomoćnik Ministra finansija u penziji g. dr. Dušan Letica, admiral u penziji g. Prica sa gospođom i sinom, g. Sreta Obradović sa gospođom, g. Ika Panić, pretsednik Pančevačke opštine g. Vasa Isailović sa ćerkom, pretsednik pančevačkog Rotari kluba g. dr. Hadija i drugi.
Goste iz Beograda dočekali su na pristaništu člapovi Pančevačkog rotari kluba Zatim su oni zajednički, specijalnim autobusima produžili put za Starčevo. Na samom terenu goste su dočekali članovi ekspedicije profesor g. dr Fjuks. g. Erih. g Kandiba i kustos Narodnog muzeja iz Beograda g. Grbić, koji je celo vreme radio sa američkim arheolozima na iskopavanju. Pored njih pred goste su izašli i pretsednik Starčevačke opštine g. Živa Ležajić i opštinski beležnik g. Luka Vinčić.
Posle upoznavanja g. Grbić je održao veoma zanimljivo i poučno predavanje, objašnjavajući svaki detalj iskopanih starina.
IZJAVA G. DR FJUKSA
Dok su gosti razgledali materijal koji je ove godine iskopan, naš saradnik iskoristio je priliku da od profesora g dr. Fjuksa zatraži mišljenje o rezultatu ovog iskopavanja. Neobično ljubazan i predusretljpv g. dr Fjuks nam je sasvim prirodno na našem jeziku kojim odlično vlada rekao:
— Rezultat ovog otkopavanja može se reći da je prvoklasan. Što se tiče materijala nađene su unikatne stvari tolike važnosti da se lako može videti veza sa svima grupama slikane keramike neolitskog doba cele Srednje i Istočne Evrope. U neslikanoj keramici ima analogije sa Vinčom i Butmirom u Jugoslaviji i nešto malo sa Bugarskom. Druge stvari pored keramike jesu sekire od kamena, kameni noževi i različiti alati od kamena i kostiju. Iz neolitskog doba nalaženo je do sada kućica, kočića i ognjišta Nešto što je sasvim originalno to su dva bunara za vodu jedan od z i jedan od 4 i po metra dubine To se još nije nigde nalazilo pri preistorijskim otkopavanjima. Nađena je masa stvari ali veoma malo celih predmeta. Međutim ipak pažljivim radom moglo se mnogo rekonstruisati.
Pored neolita nalaze se razrušeni depoziti bronzanog i železnog doba. Iz ovih doba najviše se nailazilo na grobove bilo sa kosturima bilo sa pepelom.
U Starčevu mogli smo kopati dva i po metra da bi stigli na horizont neolita koji sam nije bio razrušen kao što su bili razrušeni horizonti bronzanog i železnog doba. Zbog toga je rad na otkopavanju i trajao toliko dugo. Isto tako naročito se moralo paziti da se u radu ne pogreši. Tim pre što je u ekspediciji učestvovalo i nekoliko studenata američkih univerziteta zbog kojih se u glavnom i došlo u Starčevo kako bi se mogli naučiti na pažljiv i tačan arheološki rad ka terenu.
Iskopavanje kod Starčeva staje više od 150.000 dinara. Ali rezultati koji su ovom prilikom postignuti dostojni su i vredni ovakvih troškova.
Za nekoliko dana završićemo rad, i kada sve stvari prenesemo u Narodni muzej u Beograd, vratićemo se natrag u Ameriku, gde ćemo pristupiti detaljnoj studiji i publikaciji o našem radu. Ovaj materijal, koji je pronađen, veoma je pogodan za finu publnkaciju, koja će izazvati interesovanje u svim naučnim krugovima.
Ceo naš rad vršen je u kooperaciji sa Narodnnm muzejom nz Beograda. Moram naročito da podvučem da je upravnik Narodnog muzeja, g. Vlada Petković, nekoliko puta dolazio na teren. Sa nama je celo vreme sarađivao kustos Narodnog muzeja, g. Grbić.
Gostima je u Starčevu priređen zajednički ručak. Po podne gosti su posetili Vojlovički manastir, zatim se vratili u Pančevo i Beograd.
Nikola N. Obrovski
Link ka celom broju dnevnog lista Vreme, od 13. septembra 1932. godine u digitalnoj bilioteci
