Преносимо текст из дневних новина Време од 13. септембра 1932. у коме се говори о проналаску два бунара у Старчеву за које се основано претпостављало да су из самог времена неолитског насеља у Старчеву, тј по садашњој хронологији били би око 8.000 година стари и самим тим међу најстаријим бунарима икада потврђеним на свету. Бунаре је пронашао амерички археолог чешког порекла Владимир Јарослав Фјукс (Vladimir Jaroslav Fewkes) који је са екипом са Харварда предводио археолошка ископавања у Старчеву током 1931. и 1932. године. Њега је тада пратио наш археолог и кустос Народног музеја Миодраг Грбић.
Само место где је вршено ископавање је било угрожено радом циглана које су копале материјал из непосредне близине ископавања. Иначе тај потез се у народу звао Град, претпоставља се по неком средњевековном граду који је ту био али докази за његово постојање нису нађени. Али због тога археолошки локалитет носи име Старчево-Град.
Слике са ископавања локалитета Старчево Град 1931-1932.
Након ископавања Владимир Фјукс је написао извештај о томе под насловом Excavations at Starčevo, Yugoslavia, seasons 1931 and 1932. У том извештају Фјукс је детаљније описао бунаре и каже да су они били пречника 0.98 m и 1,40 m, и њихове укупне дубине, мерене од нивоа јаме, 3,30 m и 4,20 m редом.
Један од бунара имао је усечену стазу од подова колибе до ивице бунара и низ степеница, по две са сваке стране, које су водиле до платформе непосредно изнад нивоа воде. Археолошки материјал пронађен у овим бунарима био је чисти неолит и садржао је осликане уломке. Бунари нису били препознати као такви све док се нису појавиле степенице и када су ископани утврђено је да је садашњи водостај 2,70 m испод нивоа неолитског насеља.
Тешко је разумети запостављање оваквог открића. У јавности нема помена ових бунара и нама није познато да се помињу ни у научним радовима. Значај Старчева као једне од првих широко распрострањених праисторијских култура на нашим просторима очигледно није препознат, а ово је наш допринос да се више сазна о томе.
Бунари са локалитета Старчево Град 1931-1932.
Почетак текста из дневних новина Време
Сензационално археолошко откриће у Старчеву
Шеф експедиције америчких археолога г. др. Фјукс излаже сараднику „Времена значај пронађених бунара, за које верује да потичу из неолитског доба.
Старчево, 12 септембра. — Радови на ископавању старина код „Старчевачког града” приводе се крају. Још за који дан, док се само заврши премеравање ископаних земуница, огњишта и бунара, америчка археолошка експедиција, на чијем се челу налази професор Харвардског универзитета, г. др. Фјукс, напустиће Старчево. Ових дана при самом завршетку радова, археолошка експедиција наишла је на ствари, које ће свакако побудити највећу сензацију у научном свету. На сондираном терену археолози су приметили две, по формату необичне затрпане јаме. По самом облику јама нису могли одредити чему су оне служиле. Јер, нити су одговарале земуницама за становање, нити пак јамама за бацање отпадака, на какве се врло често наилази.
ВОДА ИЗНЕНАЂУЈЕ АРХЕОЛОГЕ
Необично заинтересовани овим, археолози су почели пажљиво да раде. После неког времена, на дубини од неколико метара, појавила се, сасвим неочекивано, вода. Изненађење археолога није било мало, када су, сасвим поуздано могли утврдити да обе јаме претстављају бунаре. У први мах поверовало се да се ради о неким бунарима новијег доба. Али када су предмети, који су нађени у бунарима, детаљно прегледани, могло се готово категорички утврдити да оба бунара потичу из неолитског доба. Откриће ових бунара изазвало је праву сензацију међу члановима експедиције. Ово изненађење долази отуда, што до данас нигде на свету нису пронађени бунари толико старог датума. Изгледа просто невероватно да је култура човека од пре неколико хиљада година била на оволиком ступњу да би копао бунаре. Тим пре што се готово са сигурношћу може рећи да је вода допирала скоро до самог места, где се налази „Старчевачки град”. Управо, може се рећи да су земунице, у којима је становао неолитски човек, копане на самој обали. Али, ко зна…
Меродавну реч о овим бунарима, у којима су нађене ствари које неоспорно потичу из неолитског доба, даће сигурно наука. Несумњиво је да ће се за ове бунаре заинтересовати највећи археолошки капацитети света, када сазнају о њиховом проналаску.
ОПАСНОСТ ОД ЦИГЛАРА
Међутим, нас ипак нешто забрињује. Познавајући менталитет нашег народа, готово са сигурношћу можемо рећи да ће ови бунари за кратко време бити уништени или, у најмању руку, толико оштећени да ће се тешко моћи нешто позитивног утврдити. Јер већ сада, још док се археолози налазе на терену, у непосредној близини раде циглари. Они ће, у то смо готово уверени, када археолози буду отишли, сигурно полетети на ове бунаре ради снабдевања водом. А то свакако неће користити науци. Можда би се, ипак, некако могло сачувати ово место. За то би било потребно само мало добре воље. Радови на ископавању код Старчева заинтересовали су, поред наших научника, и остали свет. Тако су јуче у Старчево дошли чланови Ротари клубова из Београда и Панчева. Једна група од преко педесет излетника на челу са професором универзитета и управником Народног музеја, г. др. Владом Петковићем, дошла је да би се на лицу места уверила о важности и упознала са свима детаљима овог ископавања. Поред осталих на овом излету примећени су претседник београдског Ротари клуба г. др. Воја Кујунџић, помоћник Министра финансија у пензији г. др. Душан Летица, адмирал у пензији г. Прица са госпођом и сином, г. Срета Обрадовић са госпођом, г. Ика Панић, претседник Панчевачке општине г. Васа Исаиловић са ћерком, претседник панчевачког Ротари клуба г. др. Хадија и други.
Госте из Београда дочекали су на пристаништу члапови Панчевачког ротари клуба Затим су они заједнички, специјалним аутобусима продужили пут за Старчево. На самом терену госте су дочекали чланови експедиције професор г. др Фјукс. г. Ерих. г Кандиба и кустос Народног музеја из Београда г. Грбић, који је цело време радио са америчким археолозима на ископавању. Поред њих пред госте су изашли и претседник Старчевачке општине г. Жива Лежајић и општински бележник г. Лука Винчић.
После упознавања г. Грбић је одржао веома занимљиво и поучно предавање, објашњавајући сваки детаљ ископаних старина.
ИЗЈАВА Г. ДР ФЈУКСА
Док су гости разгледали материјал који је ове године ископан, наш сарадник искористио је прилику да од професора г др. Фјукса затражи мишљење о резултату овог ископавања. Необично љубазан и предусретљпв г. др Фјукс нам је сасвим природно на нашем језику којим одлично влада рекао:
— Резултат овог откопавања може се рећи да је првокласан. Што се тиче материјала нађене су уникатне ствари толике важности да се лако може видети веза са свима групама сликане керамике неолитског доба целе Средње и Источне Европе. У несликаној керамици има аналогије са Винчом и Бутмиром у Југославији и нешто мало са Бугарском. Друге ствари поред керамике јесу секире од камена, камени ножеви и различити алати од камена и костију. Из неолитског доба налажено је до сада кућица, кочића и огњишта Нешто што је сасвим оригинално то су два бунара за воду један од з и један од 4 и по метра дубине То се још није нигде налазило при преисторијским откопавањима. Нађена је маса ствари али веома мало целих предмета. Међутим ипак пажљивим радом могло се много реконструисати.
Поред неолита налазе се разрушени депозити бронзаног и железног доба. Из ових доба највише се наилазило на гробове било са костурима било са пепелом.
У Старчеву могли смо копати два и по метра да би стигли на хоризонт неолита који сам није био разрушен као што су били разрушени хоризонти бронзаног и железног доба. Због тога је рад на откопавању и трајао толико дуго. Исто тако нарочито се морало пазити да се у раду не погреши. Тим пре што је у експедицији учествовало и неколико студената америчких универзитета због којих се у главном и дошло у Старчево како би се могли научити на пажљив и тачан археолошки рад ка терену.
Ископавање код Старчева стаје више од 150.000 динара. Али резултати који су овом приликом постигнути достојни су и вредни оваквих трошкова.
За неколико дана завршићемо рад, и када све ствари пренесемо у Народни музеј у Београд, вратићемо се натраг у Америку, где ћемо приступити детаљној студији и публикацији о нашем раду. Овај материјал, који је пронађен, веома је погодан за фину публнкацију, која ће изазвати интересовање у свим научним круговима.
Цео наш рад вршен је у кооперацији са Народннм музејом нз Београда. Морам нарочито да подвучем да је управник Народног музеја, г. Влада Петковић, неколико пута долазио на терен. Са нама је цело време сарађивао кустос Народног музеја, г. Грбић.
Гостима је у Старчеву приређен заједнички ручак. По подне гости су посетили Војловички манастир, затим се вратили у Панчево и Београд.
Никола Н. Обровски
Линк ка целом броју дневног листа Време, од 13. септембра 1932. године у дигиталној билиотеци
