У овој емисији бавимо се ранохришћанском гробницом у Брестовику. Откривена је случајно на самом крају 19. века када је у њу практично упао домаћин Вукашин Милосављевић. Гробница је и даље на приватном имању и врло слабо се шта чини да се она очува осим што су зидови конзервирани.
Основа за наше истраживање је као што смо рад археолога Ђорђа Јанковића, који је своје мишљење износио у јавним наступима али и у његовој последњој обимној студији „Предање и историја цркве Срба у светлу археологије“.
Гробница се састоји се из три дела. Најдубљи део, сама гробница, правоугаоног облика, налази се на западној страни, имала је три зидана сандука и малу нишу у западном зиду која се још види, док сандука нема. Таваница је полуобличаста, а зидови и свод украшени су геометријским мотивима између који се налазе бројни крстови. Види се да иконографија одудара од неке класичне римске и вероватно је одраз неког нашег уметника. У ниши у западном зиду видела се фреска Богородице са Христом на левој руци, а приказ се и данас назире.
Брестовичка гробница се по сваком елементу уклапа у житије Светих Ермила и Стратоника, београдских мученика. У њиховом житију се каже да су пострадали тако што су после мучења везани и бачени у Дунав.
Оно што ову гробницу скоро непогрешиво везује баш за Ермила и Стратоника је њена оријентација. Наиме а разјаснимо ми смо већ више пута изнели податке да се цркве у нашим крајевима у ранија времена обавезно граде тако да нису оријентисане строго у смеру исток запад, него тако да на дан празника коме је црква посвећена сунце излази преко олтара. У овом случају у питању је гробница од које је настала црква али сунце овде на дан Светих мученика Ермила и Стратоника 13. јануара по старом односно 26. јануара по новом календару излази тачно на улазу у гробницу и вероватно га осветљава.
Погледајте емисију на каналу Огњило:
