У Горњем Матејевцу, близу Ниша налази се црква за коју нас убеђују да јој је народни назив Латинска црква. То објашњавају тиме што је она наводно током 16 века била на неки начин додељена дубровачким трговцима па се тобож задржао тај назив. Али наше истраживање говори сасвим супротно, тај назив Латинска је настао највероватније између два рата, зато што су наши научници покушавали да своја истраживања усмере кроз изворе првенствено писане.
Овде имамо проблем са званичним тумачењем назива Русалија, као правог имена цркве, најчешће се каже како је то искривљен назив за римски празник Розалије, празник ружа посвећен преминулима. Покушавају да то објасне некаквим преносом розалија на хришћане, па онда преласком тог римског назива на као што знате обавезно досељене словене (опет кажу словене иако овде никад није било других словена сем Срба).
Mного је логичније да су староседеоци, Срби, славили празник посвећен цвећу, почетку лета, вилама и потоцима, и храстовима, где су се девојке као виле хватале у коло и китиле цветним венцима и да је тај празник ушао и у римско царство па је и добио прилагођен римски тј латински назив по сличности речи ружа и русаља. Тако се једино може и објаснити овакав празник и обичаји и код Руса.
Погледајте емисију на каналу Огњило:
