Да ли сте размишљали како су људи некад одређивали време током године и пратили промене? Да се рецимо сада нађемо у времену без икаквих модерних средстава како би покушали да сазнамо доба године?
У Србији постоји више локација које би се могле назвати праисторијским опсерваторијама. То су углавном кругови на тлу са одређеним оријентирима преко којих се види Сунце или неко друго небеско тело у одређено доба године. За наше далеке претке, који су то градили, најзначајнији и истовремено најлакши за уочавање су Сунчеви феномени, две равнодневице, пролећна и јесења, краткодневица и дугодневица.
Поред Сунца, сасвим је сигурно да су пратили и друга небеска тела, месец, звезде и сазвежђа.
Ова емисија настала је на основу рада Марка Хубера из првог броја Огњила, броја посвећеног теми Календар, где је дат лични увид са неколико календарских локација у Србији. Лични увид много значи јер мали број људи зна за све календарске локације у Србији, а још мањи их је и обишао. У емисији има и нових сазнања која нису ушла у текст у Огњило број 1, али је прича у емисији ипак сажетије испричана него што је то могуће у Зборнику.
Погледајте емисију на каналу Огњило:
Локације описане у емисији:
Лепенски Вир – излазак Сунца иза планине Трескавац на дугодневицу
Ватински кругови – најупечатљивија календарска локација код нас
Богово Гумно – најтајанственији астрономски кругови
Богова врата – није извесно да је ово календарска локација али ако јесте веома је занимљива
