Богомилсколатинска јерес, „Црква босанска“ и мухамеданство – проф. Миодраг Петровић (5/6)

„Богомилсколатинска јерес, ‘Црква босанска’ и мухамеданство“ пета је књига у шестотомној збирци „Одабрани радови у шест књига“ проф. др Миодрага М. Петровића.

У овом тому сабрани су Петровићеви радови посвећени богомилима и бабунима у средњовековним изворима, питању такозване „Цркве босанске“, латинским јеретицима и односу Законоправила Светога Саве према римокатолицима и мухамеданском учењу. Значајан део истраживања заснован је на терминологији и одредбама Законоправила, које аутор користи за преиспитивање каснијих тумачења ових појава.

Посебно су обрађена три поглавља Иловичког преписа Законоправила Светога Саве о јересима Латина, са темама као што су брак свештеника, пост, обичаји и однос према Францима и осталим Латинима. Петровић разматра и значење „бабунске речи“ у Законику цара Стефана Душана из 1349. и 1354. године.

Већи део књиге посвећен је питању Кудугера — богомила у византијским и српским изворима и њиховом односу према „Цркви босанској“. У том оквиру разматрају се различита мишљења о њеној природи, као и Петровићево тумачење „крстјана“ као православних припадника „Цркве босанске“. Посебне студије посвећене су сведочанствима Владислава Граматика о богомилима у Сребреници у XV веку, Константина Философа Костенечког о бабунима-богомилима у Београду, као и подацима Никодима Химнографа о јересима у средњовековној Србији и Босни.

Последњи тематски део књиге посвећен је Законоправилу Светога Саве о мухамеданском учењу. Обрађени су спис о исмаиљћанској вери, садржај Курана пренет у Законоправилу, као и текст о проклетствима мухамеданства и крштењу обраћеног муслимана.

Ово је пета од укупно шест књига Одабраних радова Миодрага М. Петровића (5/6).

Књига има 346 страна, формата је Б5 – 17 × 25 cm, у тврдом повезу.