Шта нам древни симболи говоре о прошлости, веровањима и идентитету српског народа? Како су поједини знакови, орнаменти и представе животиња током векова постали препознатљива народна и државна знамења?
Други број зборника „Огњило“, објављен на Ђурђевдан 7530. (2022) године, посвећен је управо симболима и знамењима, њиховом пореклу, значењу и присуству у српској историји, археологији, традицији и народном наслеђу. Сам назив зборника носи снажну симболику. Огњило, односно оцило, древна је направа за паљење ватре, којом се кресало о кремен да би настала варница. Као што је огњило некада служило за потпаљивање огња, тако је и замисао овог зборника да подстакне нова истраживања, размишљања и ширење знања о нашој прошлости.
Од древних симбола до српских знамења
Симболи су од најстаријих времена били саставни део човековог духовног и свакодневног живота. Налазимо их на археолошким предметима, надгробним споменицима, новцу, оружју, заставама, грбовима, народној ношњи и предметима за свакодневну употребу. Током векова поједини симболи добијали су нова значења, док су други задржавали препознатљиве облике и постајали део народне традиције.
У другом броју „Огњила“ аутори истражују управо те везе, пратећи различите симболе од праисторије, преко антике и средњег века, до новијег доба.
Посебна пажња посвећена је огњилима и њиховом месту у српској хералдици, спирали и њеној симболици, соларним знаковима, свастици, представама са стећака, као и мотивима животиња попут дивљег вепра и лава.
Шта доноси други број „Огњила“?
Зборник обухвата 14 радова који из различитих углова осветљавају порекло, употребу и значење симбола.
Историчар Александар Митић у опширном раду „Огњило – од прастарог симбола до модерног српског знамења“ истражује историју огњила и његов пут до једног од најпрепознатљивијих обележја српске државности. Александар Шаргић у раду „Спирала – Пир, вал, год, вир“ разматра значење и распрострањеност спиралних мотива, док Милан Николајевић истражује трагове соларних симбола у источној Србији.
Драгољуб П. Антић бави се древним култовима очуваним у историјском идентитету Срба, а Гордана Старовић Петровић тумачи значење рељефних приказа на стећцима. Археолог Драган Јацановић представља култну предхришћанску средњовековну посуду из Дубравице код Пожаревца, док др Сања Шуљагић истражује значење симбола дивљег вепра прободеног стрелом у хералдици древних Срба-Трибала. Посебно је занимљив рад археолога и нумизматичара Рашка Рамаданског о мотиву лава на српском средњовековном новцу, који кроз нумизматички материјал осветљава употребу овог симбола.
Симболика није присутна само на древним предметима и историјским споменицима. Она живи и у језику, народним изрекама, обичајима и усменом предању.
У раду „Симболи, свуда око нас“ Марко Хубер скреће пажњу на присуство симбола у нашем окружењу, док др Иван Димитријевић истражује симболе материјалне културе сачуване у српским пословицама и изрекама. Ову тематску целину употпуњују радови Симе Тројановића, Владете Коларевића, Мише Јовановића и Радета Јанковића, посвећени симболици, усменом наслеђу, лавиринту и ширем значају симбола у људској култури.
Тако други број „Огњила“ обједињује археолошке налазе, историјске изворе, хералдику, етнологију, језик и народну традицију у једну заједничку тему.
Богато илустровано издање
Посебну вредност зборника представља бројан илустративни материјал који прати радове: фотографије археолошких налаза, старог новца, грбова, рељефа, надгробних споменика и других предмета са симболичким представама.
Илустрације омогућавају читаоцима да непосредно упореде различите облике симбола, прате њихову распрострањеност и лакше разумеју анализе аутора.
„Огњило 2 – Симболи и знамења“ намењено је свима које занимају српска историја, археологија, хералдика, етнологија и очување културног наслеђа.
Формат Б5 – 17 x 24 cm, 212 страна, меки повез. Цена 1.200 дин.
